Delić: Dva puta nas je korona opomenula

Zašto se u međuvremenu nije radilo na vakcinama, na antivirusnom leku? Jer potpuno je jasno da to više nije onaj korona virus koji smo znali a koji je otkriven u prošlom veku. Sve ovo što se sada dešava za mene nije iznenađenje, kaže za Danas infektolog Dragan Delić, redovni profesor Medicinskog fakulteta i bivši direktor Klinike za infektivne bolesti.

Profesor Delić ne želi da daje bilo kakve prognoze, jer kako objašnjava, mi sada imamo posla sa mutiranim virusom o kome ne znamo dovoljno.

– Svako ko kaže biće toliko i toliko zaraženih je ili previše hrabar ili neznalica, ističe Delić.

Po njegovim rečima, ono što je do sada postalo jasno jeste da virus daje težu kliničku sliku kod starijih osoba dok se na drugoj strani kod najmlađih ispoljava u asimptomatskoj formi. Profesor Delić ipak ne smatra da možemo tvrditi da virus ne napada decu.

– Nemoguće je da je virus tako selektivan. Ali kod dece se virus ispoljava blaže, u asimptomatskoj formi. I verovatno prođe nezapaženo. Nisam pristalica te podele da deca ne mogu da dobiju korona virus. Nema razloga za tako nešto, jedino je možda klinička slika blaža ili neprimetna. Korona stvara problem kod starijih osoba. Mi znamo da imunitet opada posle 60. godine. Uz to stariji imaju hronične bolesti, kardiovaskularne, dijabetes, maligne, hematološke bolesti… Sve to zajedno kompromituje unutrašnju ravnotežu organizma koja postaje lako podložna poremećaju. Jedna crevna infekcija može potpuno da poremeti unutrašnju ravnotežu kod starijih osoba, a kamoli korona virus, kaže Delić.

Na pitanje da li imamo razloga za strah, sagovornik Danasa odgovara da nema mesta strahu i panici ali da treba biti zabrinut.

– Treba da budemo zabrinuti a iz te zabrinutosti treba da se rodi ozbiljnost i odgovornost, i posle toga naravno produktivna akcija. Ljudi umiru i to jeste za zabrinutost. Drugo, korona virus ima posledice po druge stvari – socijalne, ekonomske… – smatra Delić.

On zaključuje da je „infektivnih bolesti bilo, da ih sada ima i da će ih biti u budućnosti a da mi ne živimo pod staklenim zvonom“.

– Virusi su promenljivi, prilagodljivi, biološki superiorni u odnosu na nas i to treba respektovati – kaže na kraju Delić.

Kako virus mutira?

Virus mutira tako što pravi greške. U jednom organizmu se stvori milijarde i milijarde novih virusa. Virus prilikom razmnožavanja prepisuje genetsku strukturu i pri tome napravi grešku a nema mehanizama koji će tu grešku da prepoznaju i poprave. Te promene u genetičkoj strukturi mogu da rezultiraju kao nešto pozitivno ili kao nešto negativno za virus. Znači mogu da mu povećaju patogenost ili da mu smanje virulenciju – objašnjava profesor Delić.