Dve petine građana Srbije ne zna šta je hepatitis

Udruženje pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“ u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ predstavilo je rezultate istraživanja javnog mnjenja o hepatitisu C, pod nazivom „Stepen informisanosti i stavovi o značaju otkrivanja, lečenja i prevencije hepatitisa C među građanima Srbije“ na konferenciji za novinare održanoj u Medija centru.

Rezultati istraživanja pokazali su koliko su građani Srbije upoznati sa infekcijom hepatitisa, da li su informacije o ovoj bolesti dostupne javnosti, odnosno koliko su poznati faktori rizika i načini prevencije. O rezultatima istraživanja govorila je prim. dr Violeta Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, koja je navela da blizu dve petine građana ne zna šta je hepatitis.

„Ohrabruju podaci da su građani Srbije dobro upoznati sa rizicima za prenos virusa hepatitisa C. Podaci istraživanja pokazuju da je između 84 i 87 odsto građana upoznato da rizik mogu predstavljati hirurške i stomatološke intervencije obavljene nesterilisanim instrumentima i zloupotreba narkotika deljenjem igle i drugog pribora. Pirsing, tetoviranje, kao i često menjanje seksualnih partnera bez korišćenja kondoma kao rizik za prenos virusa hepatitisa C prepoznaju 3 od 4 osobe. Takođe, dve trećine građana informisano je da je prenos virusa moguć sa majke na novorođenče“, izjavila je dr Rakić i dodala da 90 odsto onih koji znaju za hepatitis C smatraju da je to ozbiljna bolest.

Kada je reč o informisanju građana o HCV infekciji, mediji se izdvajaju kao glavni izvor i na ovaj način za hepatitis C je saznalo nešto više od trećine građana Srbije. Ipak, tek blizu jedne četvrtine građana je zadovoljno informativnom ulogom medija kada je reč o hepatitisu C, dok oko 46 odsto građana ima stav da su informacije nedovoljno ili čak slabo dostupne. Škola takođe ima veoma važan edukativno informativni uticaj, a slede prijatelji i vršnjaci, porodica i lekari, odnosno zdravstvene ustanove.

Učesnici su razgovarali i o položaju obolelih od hepatitisa u društvenoj zajednici, kao i o mogućnostima lečenja, efikasnosti savremenih terapija i usklađivanju protokola lečenja sa standardima Evropske unije.

Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“, povodom obeležavanja desete godišnjice rada ovog udruženja, skrenula je pažnju na činjenicu da o ovoj infekciji vladaju mnoge predrasude, a jedna od najvećih je da su u riziku od hepatitisa C isključivo intravenozni uživaoci droga. Ona je napomenula da su često upravo predrasude okruženja razlog zbog kog oboleli od hepatitisa C, u strahu da će ostati bez prijatelja ili porodice, kriju svoju dijagnozu. Dragojević je dodala kako u prilog tome govore i rezultati istraživanja koji su pokazali da čak dve trećine građana u slučaju infekcije hepatitisom C ne bi o tome obavestilo svoje prijatelje, dok bi svega devet odsto njih o tome obavestilo svoje kolege. Sa druge strane, 50 odsto građana ne bi bilo opušteno u direktnom kontaktu sa osobom koja je inficirana hepatitisom C, 40 odsto njih se ne bi se osećalo bezbedno ili prijatno u radu sa osobom inficiranom hepatitisom C, dok 64 odsto građana smatra da nije bezbedno da osoba zaražena hepatitisom C radi sa decom.

„Ministarstvo zdravlja kontinuirano i posvećeno radi na unapređenju položaja osoba koje se bore sa ovom bolešću. Formirana je Posebna radna grupa za kontrolu hepatitisa koja je izradila Uputstvo za dijagnostiku i lečenje te napravila preporuke za terapijski izbor što je bila osnova za započinjanje procedure stavljanja ovih direktno delujućih lekova na listu i nadamo se početak redovne primene ove terapije o trošku RFZO u narednom periodu. Paralelno sa tim, od velike važnosti je činjenica da je u ovom trenutku dostupnost generičkih lekova, za koje su relevantne naučne studije pokazale da zaista nema razlike u efikasnosti u odnosu na brendirane lekove za hepatitis, u značajnom porastu, te su pojedini već prekvalifikovani od strane SZO i odobreni od GFATM,“ rekao je Meho Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

„Primenom novih terapija kao i upotrebom efikasnih i delotvornih generičkih lekova, koji su 500 do 1000 puta jeftiniji od brendiranih, uz dalje unapređenje javne svesti o samoj bolesti, uklanjanje mnogobrojnih predrasuda o njoj, odnosno zajednički, koordinisan i konstruktivan rad svih društvenih činilaca, moguće je rešavanje ovog javno-zdravstvenog problema u našoj zemlji, odnosno uspostavljanje pune kontrole i eliminacija hepatitisa,“ istakao je dr Mahmutović.

Kada je reč o programima javne zaštite, čak 98 odsto građana ocenilo je kao važnu dostupnost savremenih i inovativnih lekova u terapiji hepatitisa C, a isti procenat prepoznaje i važnost besplatnog testiranja krvi. U vezi sa tim, prof. dr Milotka Fabri sa Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, podsetila je da u Srbiji nema kontinuirane nabavke testova za dijagnostiku i otkrivanje obolelih, a nije dostupna ni savremena terapija. „Lečenje savremenim lekovima doprinosi povećanju kvaliteta života obolelih koji su mahom deo radno sposobne populacije, kao i smanjenju troškova hospitalizacije zbog komplikacija ciroze. Na duže staze, ova terapija donosi smanjenje broja slučajeva karcinoma jetre i najzad troškova transplantacije kao jedinog terapijskog rešenja terminalne bolesti jetre. Novi, savremeni lekovi za hepatitis C registrovani su u Srbiji, ali kada će biti dostupni i za koji broj obolelih, još nije precizirano. To unosi strah da će se kod nas ova bolest dalje širiti. Zato je neophodno postojanje nacionalne strategije za prevenciju hepatitisa C“, naglasila je prof. dr Fabri.

Istraživanje je sprovela specijalizovana agencija MASMI, uz podršku kompanija Medicopharmacia d.o.o. i Gilead Sciences.