Nakon gotovo dvodecenijskog zastoja, uzrokovanog ponajviše dugotrajnom međunarodnom izolacijom zemlje, srpski radnici ovih dana ponovo kreću „trbuhom za kruhom“ u razvijeni svet. Kao što je već poznato, grupa od 20-tak prekobrojnih radnika kragujevačke Zastave tokom sledećeg meseca odlazi u Češku, odnosno u tamošnju firmu ČKD iz Kutne Hore, gde će u narednih pola godine raditi na poslovima zavarivanja, punktovanja, brušenja i drugim.
Nakon gotovo dvodecenijskog zastoja, uzrokovanog ponajviše dugotrajnom međunarodnom izolacijom zemlje, srpski radnici ovih dana ponovo kreću „trbuhom za kruhom“ u razvijeni svet. Kao što je već poznato, grupa od 20-tak prekobrojnih radnika kragujevačke Zastave tokom sledećeg meseca odlazi u Češku, odnosno u tamošnju firmu ČKD iz Kutne Hore, gde će u narednih pola godine raditi na poslovima zavarivanja, punktovanja, brušenja i drugim. Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj, koje imju veliki priliv stranih investicija, prema zvaničnim informacijama iz tih zemalja, sve više nedostaju industrijski radnici, te taj problem pokušavaju da reše uvozom radnika sa Balkana. Otuda se Češka kompanija za produkciju građevinskih mašina ĆKD krajem prošle godine obrela u Kragujevcu i ovdašnjim besposlenim radnicima, koji već godinama čame na evidenciji Zastave zapošljavanje i obrazovanje (ZZO) ponudila privremeni radni angažman u svojim pogonima. U prvom krugu odabrano je 20 radnika, koji će, ponovimo, sledećeg meseca krenuti put Kutne Hore,dok još desetak njih čeka da naknadno budu angažovani u češkoj firmi, u kojoj, inače, prosečne zarade zaposlenih „teže“ oko 660 evra.
Gde smo bili i šta smo radili
– Da mi je neko pre 20 godina pričao da će naši radnici da odlaze na privremeni rad u Češku, ja bih mu se smejao. Ali mi moramo da shvatimo realnost, da se pri tom pitamo gde smo bili i šta smo radili u minulih 20 godina, i da iz toga izvučemo nauk. Zato i ovaj odlazak naših radnika na rad u Češku treba da shvatimo kao jedan od načina našeg približavanja Evropi kroz razmenu kapitala i rada. Moramo to da shvatimo i kao dobru volju Evrope – kaže sa Danas glavni kragujevački stručnjak za privredu mr Vlada Vučković.
U Zastavi zapošljavanju i obrazovanju kažu da su, osim viza, obezbeđena sva ostala potrebna dokumenta, za odlazak grupe radnika sa evidencije ZZO u Češku. No, ni sa vizama, vele, neće biti problema, jer je sa češkom Ambasadom u Beogradu već postignut dogovor da se kragujevačkim radnicima izdaju vize. U Češku uglavnom odlaze zavarivači koji su traženi u celoj Evropi. Uz zavarivače, u Češkoj i drugim evropskim zemljama deficitarni su frezači, brusači, strugari, glodači i drugi metalci. – Onih 20-tak radnika koji će sledećeg meseca krenuli u Češku odabrano je tako što smo mi sa ZZO pozvali veći broj ljudi sa evidencije ZZO i ponudili im posao u inostranstvu. Potom su predstavnici češke firme razgovarali sa svakim od njih, interesujući se, pre svega, šta su ranije radili, zatim kakvo im je zdravstveno stanje, kao i da li su spremni da u Češkoj rade mahom kao zavarivači. Oni radnici koji su zadovoljili kriterijume češće firme odabrani su, a mi smo im pripremili svu potrebnu dokumentaciju, počev od diploma do pasdoša, dok im je češka strana izdala radne dozvole – pojašnjava direktorka ZZO Višnja Jovanović, napominjući da će kragujevački radnici koji budu angažovani u ČKD, u toj firmi proći dodatnu obuku za poslove kojima će se u njoj baviti, te da će posle toga dobiti međunarodni sertifikat za ta zanimanja, što nakon angažmana u Češkoj, može da im otvori mogućnosti da posao potraže i u drugim razvijenim evropskim zemljama.
Ona potom ističe da je sve veći broj radnika sa evidencije ZZO zainteresovan za odlazak u Češku i druge zemlje. S druge strane, i neke druge države, Slovenija, na primer, žele da angažuju kragujevačke radnike. – Ne znam da li ćemo ponovo početi sa izvozimo radnu snagu, ali u trenutnim okolnostima u Srbiji i Kragujevcu određeni broj ljudi će odlaskom u inostranstvo ipak rešiti svoj radni status i obezbediti egzistenciju sebi i svojim porodicama. Naravno da se nadam da će i kod nas uskoro biti stvoreni uslovi za smanjenje nezaposlenosti, i da će najveći broj radnika iznova početi da radi u Zastavi i ostalim našim fabrikama – veli Višnja Jovanović.
Bivši radnik Zastavine Fabrike automobila Slaviša Mirić, koji će sledećeg meseca biti radno angažovan u firmi ČKD iz Kutne Hore, za Danas kaže da u Češku odlazi zato što mora. – Najviše bih voleo da ostanem ovde, da radim u svom gradu, odnosno u fabrici u kojoj sam godinama radio, i da od tog rada koliko-toliko pristojno živim. No, vidim da ovde posla nema, i da ga uskoro, najverovatnije, neće ni biti. Moju porodičnu situaciju dodatno otežava to što mi supruga radi kod privatnika, a zna se kako privatnici kod nas plaćaju i kako i koliko su zaposleni kod njih sigurni i zaštićeni. U takvoj situaciji ne preostaje mi ništa drugo do da krenem u Češku, s time što ni to nije trajno rešenje, jer ću tamo ostati nekih šest meseci. Nadam se, ipak, da ću za tih šest meseci nešto uspeti da zaradim, a, možda, ukoliko se budem snašao, i da nešto duže ostanem u Češkoj – ističe Mirić.
I Mirićev kolega sa ZZO Dragan Jelačić bi, veli, više voleo da ostane i počne da radi u svom gradu. Tim pre što im se ni u Češkoj, smatra, ne nude velike pare. – Drugo iole trajnije egzistencijalno rešenje, međutim, trenutno ne vidim, s time što, ni uprkos tome, ne verujem da ću u Češkoj ostati trajnije. Očekujem, naime, da se i ovde nešto pokrene, i da ću u dogledno vreme moći da se vratim u Zastavu, na svoj posao autolimara – kaže Jelačić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
