Foto: Antonio Ahel/FoNetNajdestruktivnije terorističke grupe nalaze se u „neuspešnim državama“, a rešenje za pojavu ekstremizma u tim zemljama je u smanjenju siromaštva, povećanju političkih sloboda, umanjivanju represije i etničke razjedinjenosti.
Takođe, radikalizam i terorizam su rezultat globalnih geopolitičkih kretanja, globalnog nasilja unutar kojeg nijedna strana nije sasvim amnestirana od svojih postupaka – smatraju sagovornici Danasa profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Sadžakov i religiolog Miroslav Keveždi.
Sadžakov, kome je religija jedna od tema istraživanja, smatra da je novonastala situacija, odnosno pojave radikalizma i ekstremizma, ugrozila model funkcionisanja multikonfesionalnosti u Zapadnoj Evropi, kao i da se problem ne može pronaći isključivo u religiji.
– Evropa je, kao što vidimo, suočena s jednom prilično teškom, donekle i značajno novom, situacijom iz koje pokušava izaći traženjem adekvatnih rešenja. Brojni slučajevi terorizma i iz toga proistekla neprestana pretnja za bezbednost uzdrmala je relativno stabilan način života Zapadne Evrope, ali i funkcionisanje dosadašnjih modela mutikulturalizma i multireligioznosti, koji su, iako ne bez značajnih napetosti, do sada uspevali da stišaju postojeće razlike među različitim nacijama i verama – ukazuje Sadžakov za Danas.
Prema njegovim rečima, novonastala situacija pokrenula je i čitavu lavinu tema vezanih za religiju, odnosno za religijska obeležja.
– To je slučaj posebno u Nemačkoj i Francuskoj gde je jedna o centralnih tema ona u vezi sa nošenjem burke i nikab. Posle brojnih terorističkih akata ali i priliva migranata, vidimo da se svakodnevno zaoštravaju odnosi između predstavnika dva tipa načina života, dva tipa tzv. kulturnog obrasca, pa se deo razloga za to, između ostalog, traži i u problemima koje donosi religija – ističe Sadžakov.
On ističe da sadašnja situacija kao veoma kompleksna pojava ne može biti svedena samo na neke religijske uzroke, jer evidentno postoji mnogo primera gde pripadnici religijskih zajednica mirno koegzistiraju. Ono što je neophodno, prema njegovom mišljenju, jeste dublja analiza aktuelne situacije kako bi se shvatili koreni ekstremizma.
– Ono što imamo pred očima rezultat je globalnih geopolitičkih kretanja, rezultat globalnog nasilja unutar kojeg nijedna strana nije sasvim amnestirana od svojih postupaka. Na delu je uskomešano stanje sveta koje je, kao i uvek, direktno povezano sa načinom vođenja politike i ekonomskim procesima, koji sve više izgledaju kao beskrupulozna diktatura kapitala.
U tom pogledu, ne može se očekivati da Evropa bude prostor pod „staklenim zvonom“ i sasvim zaštićena od haosa koji prožima ceo svet. Kakvi će njeni odgovori biti to ostaje da vidimo – objašnjava naš sagovornik.
Sadžakov tvrdi da pristup po kojem se vera i postojanje geta stavljaju u fokus problema, a bez uzimanja u obzir drugih faktora koji na to utiču, nije nešto što bi dovelo do rešenja.
– Ako svedemo celu situaciju, kao sto to donekle čine evropski ministri, na zlo koje se odjednom rađa iz geta ili vere, bez sagledavanja drugih uzroka, onda možemo dobiti, kao i dosad, samo birokratska rešenja i neadekvatne odgovore koji ništa neće doprineti da se iz ove situacije izađe. Geta su rezultat neke politike, pre svega. Siromaštvo postoji svuda na svetu pa ne rađa svuda terorizam. Današnji radikalizam i ekstremizam potiče iz zaoštrenih globalnih odnosa koji se ne mogu rešiti pukim palijativnim administrativnim metama, već jedino suštinskim promenama načina vođenja politike i ekonomije, pre svega od strane vodećih zemalja sveta – zaključuje Slobodan Sadžakov.
Religiolog Miroslav Keveždi mišljenja je da se u aktuelnim tumačenjima terorizma, u korelaciji sa verskim fundamentalizmom, najkritičnije grupe nalaze u takozvanim neuspešnim državama, koje ne mogu da obezbede sigurnost svojim građanima.
– Evropski parlament je tokom 2015. ukazao na radikalizam kao pojavu da ljudi prihvataju poglede koji mogu da vode terorizmu, i blisko je povezan s pojmom ekstremizma. Verski fundamentalizam viđen je kao apsolutno verovanje u versku ideologiju bez tolerancije za različite interpretacije. Takav fundamentalizam doprinosi razvoju radikalnih mišljenja i sastoji se od tri stava – vernici se moraju povinovati apsolutnim i nepromenljivim pravilima uspostavljenim u prošlosti, ta pravila omogućavaju samo jedno tumačenje među vernicima i verska pravila moraju prevladavati nad svetovnim – objašnjava Keveždi.
– Aktuelna tumačenja terorizma pokazuju da se najdestruktivnije terorističke grupe nalaze u takozvanim „neuspešnim državama“. Država je neuspešna kad ne može da pruži sigurnost svojim građanima, kad ne može da ponudi odgovarajuću društvenu i fizičku infrastrukturu, i kad ne može da uspostavi pravila i zakone na svojoj sopstvenoj teritoriji. Pojava ovakvog „neuspeha“ sve je karakterističnija za delove teritorije unutar razvijenih zapadnih država koji se mogu označiti kao geta. Ta mesta prepoznaju se kao mesta koja omogućavaju skrovište i trening za ekstremiste, dok istovremeno jesu mesta smanjene ekonomske razmene, tvrđeg režima života i diskriminacije – ističe Danasov sagovornik.
Kao potencijalno rešenje krize, on vidi pozitivnu ulogu verskih zajednica, što je na neki način kompleksno pitanje zbog samih stavova oko kojih su te verske grupacije i formirane.
– Rešenje za smanjenje ekstremizma koji se stvara u „neuspesima“ vidi se u smanjenju siromaštva, povećanju političkih sloboda, smanjenju represije i etničke razjedinjenosti. Pozitivna uloga verskih zajednica bila bi u doprinosu tim ciljevima. Kapaciteti verskih zajednica, međutim, uobičajeno su više izgrađeni u skladu sa stavovima koji karakterišu fundamentalizam, nego tako da pomognu njegovo potiskivanje – navodi Keveždi.
Nova pitanja, a nema rešenjaZaključci ministara pravde zemalja Evropske unije u kojima se kaže da je neophodno da se suzbiju radikalizam i ekstremizam, koji prema njihovom mišljenju glavne uzroke ekstremizma vide u siromaštvu i postojanju geta, gde većinu čine ljudi iste vere, uverenja i stavova, više su postavili nova pitanja i otkrili nove probleme nego što je ponuđeno adekvatno rešenje primenjivo na datu kriznu situaciju, smatraju sagovornici Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
