Prema podacima Frontexita, međunarodne mreže aktivista, od 1993. do 2011. je 16.000 ljudi poginulo pokušavajući da se dokopa Evrope. Aktivisti Frontexita ističu da Evropska unija ne čini ništa kako bi osigurala da osobe, koje su zbog sporazuma o readmisiji vraćene u zemlje koje često nemaju zakonske okvire i demokratsku tradiciju, budu tretirane u duhu ljudskih prava

Pored readmisije, EU ohrabruje zemlje na jugu, čak i one koje se ne graniče sa Unijom, da sprovode striktnu kontrolu svojih granica, podseća Frontexit koji je nastao kao neka vrsta opozicije Frontexu – Evropskoj ageniciji za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama država članica EU, kako ime mreže i sugeriše. „Ipak, potrebno je znati da migraciona politika EU ne sprečava ljude da napuste svoje domovine, već ih, naprotiv, primoravaju da koriste opasnije rute“, navode u Frontexitu. Uprkos ekonomskoj krizi, od 2008. države EU su višestruko uvećale budžet koji izdvajaju za Frontex.

Da bi sprečila pristup ilegalnih imigranata obali dugačkoj 42.000 kilometra, kopnenoj granici od 9.000 kilometara i ulasku na oko 300 međunarodnih aerodroma, Evropska unija je 2004. osnovala Frontex – Evropsku agenciju za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama država članica EU, sa sedištem u Varšavi. Ipak, nije jasno osnovno pitanje odgovornosti ove Agencije – ko je odgovoran u slučaju kršenja prava migranata i koji su efikasni mehanizmi koji garantuju prava migrantima, ističe Frontexit koji je pokrenulo 21 udruženje, istraživači i aktivisti iz Belgije, Kameruna, Francuske, Italije, Malija, Maroka, Mauritanije…

Operacije Frontexa su visokog rizika za migrante, ali pogotovo za tražioce azila koji su zaštićeni Ženevskom konvencijom iz 1951. koja zabranjuje proterivanje onih koji traže zaštitu, naglašavaju u Frontexitu. Tvrdeći da se „povrede prava ne mogu predvideti“, Frontex nije uključio preventivne mere u svoju strategiju, čak ni za posebno osetljive grupe poput maloletnika ili azilanata. Agencija smatra da nije njena odgovornost sa potvrdi da li se poštuju ljudska prava. Nijedna mera nije preduzeta da se osigura da migranti neće biti subjekti nehumanih postupaka u zemljama koje su potpisale ugovor sa Frontexom.

Na put u neizvesnost idu bogatiji

Gotovo 60 odsto migracija se odvija između zemalja na istom nivou razvoja. Aktivisti ističu da je uverenje kako najsiromašniji najviše emigriraju pogrešno, jer je migracija ustvari skupa – samo bogatiji uspevaju da krenu na put. EU je utočište za 1,6 miliona ljudi, prema podacima od pre dve godine, koji najviše dolaze iz Srbije (sa Kosovom), Iraka i Turske. Kada je reč o izbeglicama, EU prima oko 15 odsto, dok Podsaharska Afrika „dobija“ četvrtinu svetskih izbeglica. Inače, većina izbeglica živi u susedstvu zemalja iz kojih su otišli.