Kako objašnjava više izvora našeg lista koji su upućeni u razgovore, Vladi Srbije je „snažno preporučeno“ da „uvažava i reaguje na izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije“, ali i da na predlog Saveta izabere veći broj članova tog antikorupcijskog tela, odnosno da „kadrovski osposobi Savet“.

Savet za borbu protiv korupcije, koji je vladino savetodavno telo, u blokadi je već tri i po godine, a sve vlade od njenog osnivanja – oktobra 2001. godine pa do danas odbijaju komunikaciju sa ovim vladinim savetodavnim telom. U ovom trenutku Savet je u potpunoj blokadi poslednje tri i po godine, jer Vlada Srbije odbija da izabere osam novih članova Saveta a uz postojećih pet članova Savet bi bio osposobljen da nastavi rad. Istovremeno, Savet je Vladi Srbije predložio pet članova, ali Vlada do danas ništa nije uradila da popuni sastav Saveta i osposobi ga za rad.

Advokat Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za Danas da Vlada Srbije nikada nijedan izveštaj nije razmatrala od osnivanja Saveta 2001. godine.

– Slali smo izveštaje vladi redovno. Čak ni o izveštaju o 24 sporne privatizacije nikada nismo dobili povratnu informaciju da li je razmatrana ili nije. Jednom smo bili kod tadašnjeg ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca kada smo uradili izveštaj medijima i to je to – naglašava Slijepčević.
Agencija za borbu protiv korupcije je takođe u krnjem sastavu jer nema devet članova, nego samo šest, a u toku je izbor za direktora Agencije.

Istovremeno, čak 54 državne institucije koje sprovode Akcioni plan za Poglavlje 23 su podnele tromesečne izveštaje o primeni tog poglavlja. Izveštaje su podneli i predstavnici civilnog društva.
Kako za Danas objašnjava Milan Antonijević, direktor JUKOM-a, civilno društvo je podnelo izveštaj o praćenju Poglavlja 23, odnosno šta je usvojeno od zakona a šta nije, kao i koji zakoni se ne sprovode na adekvatan način.

– Srbija je bila dužna da uradi šestomesečni presek sprovođenja Poglavlja 23 i to je učinjeno jednim temeljnim dokumentom i koji je poslat EU – ističe Antonijević. Na pitanje koje je primedbe imalo civilno društvo na sprovođenje Poglavlja 23, Antonijević kaže da „moramo biti iskreniji prema tome šta je sve učinjeno kao pomak u pravosuđu, medijima i manjinskim pravima“.

– Kasni se sa usvajanjem brojnih zakona, recimo o besplatnoj pravnoj pomoći, ali i o tome da li smo uspeli da pružimo dokaze da se suđenja odvijaju bez pritisaka i da je pravosuđe bilo nezavisno u ovom periodu, a to je veoma teško dokazati po predmetima koji se odvijaju pred našim sudovima – navodi Antonijević i dodaje da su pominjani konkretni slučajevi – slučaj diskriminacije iz 2009. godine.

Mekalisterov izveštaj

U nacrtu izveštaja Dejvida Mekalistera, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, navodi se da je u Srbiji došlo do izvesnih pomaka u pravosuđu, posebno kad je reč o usaglašavanju sudske nadležnost i pospešenju dolaska na položaje na temelju zasluga, ali da nezavisnost pravosuđa nije primenjena u praksi.

close
Evropa traži od Srbije da odblokira borbu protiv korupcije 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.