Krajem prošle godine mediji su brujali o izuzetnom uspehu Sofije Stefanović i njenog tima koji istražuje ponašanje porodilja nekoliko hiljada godina unazad. Zbog toga je doktorka Stefanović prva među srpskim naučnicima ušla u takozvani ERC grant, finansije neophodne za to istraživanje, a sada je iz Brisela stigla vest da je Srbija dobila i prvi na sličan način stimulisani Teaming projekat.

Od 169 predloženih projekata, finansiranje je dobilo samo dvadesetak iz svih delova Evrope, a među njima se po prvi put našao i jedan konzorcijum, uz podršku Univerziteta u Novom Sadu, koji je predložio projekat pod nazivom ANTARES. Zahvaljujući značajnim evropskim sredstvima iz Teaming programa, konzorcijum je dobio priliku da razvije savremeni naučni centar u Novom Sadu. Predviđeni budžet projekta u prvoj fazi je 433.720 evra, a u drugoj čak 29 miliona evra.

Šefovi ovog projekta su profesorka Vesna Bengin Crnojević i profesor Vladimir Crnojević sa Univerziteta u Novom Sadu, koji su osnivači istraživačkog centra BioSense. „Meni ovaj rezultat vraća veru da se mnogo toga može uraditi i u Srbiji“, rekla je nakon što je čula za odluku Evropske komisije iz Brisela koordinatorka projekta dr Vesna Bengin Crnojević.

Njen tim će u prvoj fazi izraditi biznis plan, da bi potom pokušali da osvoje i sredstva za izgradnju.

Sam projekat pod nazivom ANTARES (skraćeno od punog naziva – Centre of Excellence for Advanced Technologies in Sustainable Agriculture and Food Security ili Centar izvrsnosti za napredne tehnologije i zamenjive poljoprivredne i prehrambene standarde) ima za cilj da postojeći BioSense centar na Univerzitetu u Novom Sadu pretvori u Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede i bezbednosti hrane.

Strateška poljoprivreda

„ANTARES predviđa dugoročnu i uzajamno korisnu stratešku saradnju, kako bi region krenuo put inovativnog napretka“, navodi se u predlogu projekta ANTARES. Pored novosadskog centra BioSense, partneri na projektu su DLO (Stichting Dienst Landbouwkundig Onderzoek), glavni holandski centar za ekspertizu ruralnih područja, koji naglasak stavlja na što širu primenu, dakle, biodiverzitet, ekološku podršku, istraživanje klimatskih promena i prilagođavanje, te riskantno upravljanje.

O čemu se tu zapravo radi?

Program Teaming je jedan od instrumenata novog evropskog programa finansiranja Horizont 2020 (u koji će se do 2020. uložiti više od 76 milijardi evra). Projekat se odobrava i realizuje tokom dve faze.

Najuspešnijim kandidatima iz prve faze odobravaju se sredstva u visini od 200.000 do 500.000 evra za izradu detaljnog biznis plana, koji će ilustrovati potencijal budućeg naučnog centra.

Projekti sa najkvalitetnijim biznis planom, u okviru faze dva, osvajaju sredstva za osnivanje novog ili unapređivanje postojećeg naučnog centra. Sredstva za ovu fazu dodeljuju se u visini od 15 ili čak 20 miliona evra.

Ambiciozan početak

Najavljen kao vrsta specijalnih senzora u poljoprivredi u martu 2014. godine – Novosadski naučno-istraživački centar „BioSense“ otvorio je novi pogon, liniju za proizvodnju senzora i elektronskih i komunikacionih komponenti za primenu u poljoprivredi, biotehnologiji i monitoringu životne sredine. Tu savremenu liniju finansirala je Evropska komisija preko programa „InnoSense“, a u posao je uloženo tri miliona evra.

Takvom proizvodnjom senzora ojačana je laboratorija za mikro i nano-elektroniku, po uzoru na vodeće svetske centre u ovoj oblasti, a „BioSense“ centar je dobio naučnu infrastrukturu jedinstvenu u širem regionu, počevši od „čiste sobe“ u kojoj se eksperimenti obavljaju pod posebnim uslovima, preko najsavremenije opreme za depoziciju tankih i debelih slojeva, pa sve do mernih instrumenata najnovije generacije.

Istraživači „BioSense“ centra sada mogu da u našoj zemlji rade naučna istraživanja na svetskom nivou i da svojim radom doprinesu razvoju i održivosti eko-inovacija u poljoprivredi i zaštiti životne sredine – oblastima od velikog značaja za društvo. Nova naučno-istraživačka oprema omogućava istraživačima „BioSense“ centra da kombinuju najsavremenije mikro i nano-elektronske tehnologije i da ostvare značajne naučne prodore u oblasti senzora za primene u poljoprivredi i zaštiti životne sredine.

Vesna Crnojević Bengin, koordinatorka „InnoSense“ projekta, navela je da je Evropska komisija prepoznala „BioSense“ centar kao „naučni svetionik u regionu“, zbog čega je i podržala njegov dalji razvoj kroz FP7 projekat „InnoSense“.

– Kroz projekat FP7 „InnoSense“, istraživački tim „BioSense“ centra ojačan je i sa osam eksperata iz inostranstva, koji su doneli nova znanja i specifičnu ekspertizu. Pored njih, tu je i preko pedeset mladih istraživača koji svojim entuzijazmom i fokusiranim naučnim radom svakodnevno doprinose razvoju Centra – navela je tada Vesna Crnojević Bengin.

Rezultat takve multidisciplinarne orijentacije, naučnog rada i saradnje sa inovativnim preduzećima i Vladom AP Vojvodine, u „BioSense“ centru je osnovana i prva evropska živa laboratorija u oblasti precizne poljoprivrede.