U tekstu „Kako je Aleksandar Vučić postao omiljeni autokrata Evrope“ objavljenom u američkom magazinu Forin polisi navodi se, između ostalog, da je list Danas „izgubio toliko oglašivača da njegovo dnevno izdanje sada izlazi na 24 strane umesto na 32, koliko je uobičajeno, iako nudi najjeftiniji oglasni prostor na tržištu“.
Autor Aleks Eror piše kako se u nedavnom izveštaju britanskog Doma lordova „lamentira da je Evropska unija odabrala ‘stabilnost umesto demokratskih vrednosti na Zapadnom Balkanu’ i izražava ‘ozbiljna zabrinutost da su dostignuća u vezi sa dobrim upravljanjem i vladavinom prava u opasnosti da budu izgubljena dok se zemlje u regionu okreću autoritarnom rukovodstvu“.
Iako autor primećuje da je ironično to što se neizabrana institucija poput Doma lordova uzrujava zbog demokratskih vrednosti, on nalazi da su autori izveštaja u pravu: „većina postjugoslovenskih vlada postale su ‘stabilokratije’, a ne demokratije – a takva dinamika nigde nije očiglednija nego u Srbiji“.
Eror podseća na politički uspon Aleksandra Vučića od 2012, nazivajući ga „reformisanim ultranacionalistom koji je Slobodanu Miloševiću služio kao ministar informisanja u poslednjim danima jugoslovenskih ratova, što je uloga koja je podrazumevala kažnjavanje novinara i zatvaranje nenaklonjenih TV mreža“.
U tekstu se navodi da je vladajuća SNS potpuno „pridavila“ vladu, sudstvo i službe bezbednosti i neutralisala „medije do mere da se samo nekoliko kuća usuđuje da objavljuje suštinske navode o korupciji, nepotizmu, i zastrašivanju birača“.
„U poslednjih šest godina, Vučić je uspostavio ono što bi se najbolje moglo opisati kao meka autokratija: Srbija je, površinski gledano, još uvek demokratsko društvo sa nominalno slobodnim izborima i političkom opozicijom, gde su glasovi neslaganja u mogućnosti da kritikuju vladajuću partiju bez straha da će misteriozno nestati u noći. Ali Vučićeva kontrola nad centrima moći u Srbiji toliko je potpuna, a demokratski proces toliko okrenut u njegovu korist da protivnici ne predstavljaju pretnju njegovoj vladavini“, piše Eror.
On ističe da je opisana situacija najočiglednija u medijima, gde je Vučić, navodi, preuzeo kontrolu nad oglašavanjem; „većina oglašivačkih agencija u zemlji u vlasništvu je nekolicine tajkuna vernih Vučiću“. Eror naglašava da je RTV Pink između 2014. i 2016. primila najmanje sedam miliona evra vladinih zajmova, a uslugu je uzvratila posvećujući 267 puta više svog medijskog pokrivanja Vučićevoj kampanji nego svim opozicionarima zajedno, navodi on pozivajući se na Dubravku Valić Nedeljković, profesorku na studijama medija Univerziteta u Novom sadu.
„Oni koji pokušavaju da lidere drže odgovornim, često nalaze da su im bankovni računi blokirani od poreskih vlasti dok se podvrgavaju istragama zbog navodnih finansijskih nepravilnosti. Danas, ugledni nezavisni list, izgubio je toliko oglašivača da njegovo dnevno izdanje sada izlazi na 24 strane umesto na 32, koliko je uobičajeno, iako nudi najjeftiniji oglasni prostor na tržištu. Pojedini novinari koji su svojim kritikama previše podbadali predsednika podvrgnuti su ispitivanju BIA, državne obaveštajne agencije Srbije, uz tako čudnovate optužbe kao što su ucenjivanje i trgovina belim robljem“, navodi autor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
