ilustracija Foto: M.M.„Forum beogradskih gimnazija se pridružuje zahtevu poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, kojim se zahteva ukidanje zabrane zapošljavanja u javnim službama“, navedeno je u saopštenju.
Navodeći da je više od 23.000 zaposlenih u srpskoj prosveti trenutno angažovano na određeno vreme i da je većina njih u tom statusu duže od četiri godine, forum je ukazao da u ovom trenutku u prosveti nedostaje više stotina nastavnika matematike, nemačkog jezika, informatike i drugih predmeta, te da ih često predaju nekompetentni nastavnici, dok nastavnici angažovani na određeno vreme ne mogu da zasnuju stalni radni odnos.
Forum gimnazija je ukazao i da su kolege zaposlene na određeno vreme često izložene različitim vidovima pritisaka od strane direktora škola pod stalnom pretnjom da će ostati bez posla.
„Forum smatra da je dalje istrajavanje Vlade na zabrani zapošljavanja u prosveti suprotno javno deklarisanom opredeljenju da se mladi zadrže u Srbiji jer većinu nastavnika koji su angažovani na određeno vreme čine mladi koji tek treba da zasnuju porodice, te stoga smatramo da zabrana zapošljavanja nije diskriminatorna samo prema ženama, kako to ističe Poverenica, već je direktno uperena protiv svih mladih ljudi“, navedeno je u saopštenju.
Naveli su da ako je Vladi Srbije zaista stalo do obrazovanja i unapređenja obrazovnog sistema krajnje je vreme da reaguje i zadrži mlade nastavnike.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Kako niste shvatili, pa odlazak mladih iz zemlje je drzavni projekat. Ovoj garnituri na vlasti ne trebaju mladi i pametni koji bi nesto mogli da promene, treba joj jeftina radna snaga koja ce da radi u stranim fabrikama za 300 evra i da gleda rijalitije i glasa za elitu za sok i sendvic.
Pre neki dan ministar za rad rekao da je smanjen broj nezaposlenih i da je to uspeh vlade, samo sto je izostavio da je to zbog emigracije, a ne novih radnih mesta. Drugo svi ti koji odu salju nazad pare u Srbiju za svoje roditelje / rodjake, sto iznosi oko 4 milijarde evra godisnje i to sve ode u potrosnju od koje se i dalje finansira ova vlast da nam radi to sto nam radi jer bi bez tih para ekonomija Srbije propala, a ljudi ne bi imali bukvalno za hranu.
Ja ne ocekujem da ce nesto da se promeni po pitanju zaposljavanja do kraja ove godine jer je najavljeno ukidanje zabrane tek od 2020.
Delimično ste u pravu. Ova vlada, svesno ili ne, uništila je državne institucije, javna preduzeća i ustanove. Zabranom zapošljavanja, koje traje „sto godina“, uništili su državnu administraciju i doveli je do kolapsa. Da tragika bude veća toga uopšte nisu svesni, ili ih nije briga. Zabrana zapošljavanja traje već dugo ali, broj zapošljenih nikako da se smanju uprkos tome što je po sili zakona u penziju otišlo 50% onih koji su stekli pravo na penziju. Ova „progresivna“ odluka, omogućava partijskim mafijama, da na radna mesta dovode mediokritete, kurve, poslušnike, jednom rečju marionete kojima će moći da upravljaju. To su najčešće ljudi bez mozga i bilo kakve volje za rad. Niko im ništa ne može. Uvek se postavlja pitanje „Da li ti znaš čiji je on“ ili, „Da li znate ko stoji iza njega ili nje“?! Ništa danas ne može da se završi osim, ako ne interveniše ministar ili, ako čovek nije voljan da „podmazuje“. Tada se predmet izvadi i završi sve do sledeće intevencije. Administracija jedne države, hteli mi to da priznamo ili ne, predstavlja „krvotok“ te države. Mislim da je u ovoj našoj državi „infarkt“ veoma izvestan ukoliko se nešto odmah ne promeni. Zapošljavaju se desetine hiljada ljudi „po ugovoru“ na tri meseca, koji se potom produžavaju, u pojedinim slučajevima, i po deset godina?! Ti ljudi imaju minimalne plate, nisu zainteresovani za posao, niti imaju bilo kakvu odgovornost. Sve to vodi, ka odlasku mladih i ka totalnom odumiranju države. Bolje je funkcionisala država 1945 godine, kada su retkost bile „Oliveti“ pisaće mašine, bankpost papir i indigo, nego danas u eri računara.