Funkcioneri izbegavaju suočavanje s javnošću

Postoji potreba za stalnim praćenjem rada funkcionera na svim nivoima, kao i za javnost u njihovom radu. Desetak podnesaka za godinu dana su pokazatelj rada, ali je važno da se stvori i dobra atmosfera među građanima, odbornicima i strankama, kao i da oni znaju da ovaj Odbor postoji i da veruju u taj projekat- rekao je predsednik pirotskog Odbora za praćenje primene etičkog kodeksa Jovica Đurić na konferenciji za novinare kojom je obeležena godišnjica rada Odbora za praćenje primene etičkog kodeksa funkcionera lokalne samouprave. Đurić je ujedno podsetio na dosadašnje aktivnosti, kao i na činjenicu da se tek posle 2000. godine može govoriti o zavidnom nivou demokratizacije Srbije.

Bez predstavnika lokalne vlasti

Na naše pitanje kako tumače što na konferenciji nije prisutan niko od lokalnih čelnika i pored činjenice da je Odbor dvojici izrekao javne opomene, bilo je nekoliko odgovora. Jovica Đurić je primetio ‘’da tu nešto ne štima’’ i da mu je ‘’neverovatno da postoje službene obaveze’’. Vukica Tišma Agbaba je rekla da je u praksi bilo slučajeva da ovakvo suočavanje sa javnosti mnogi funkcioneri izbegavaju jer smatraju da ‘’im se tako zalazi u privatnost’’ , a ‘’veliki deo to čini iz neznanja’’. „Ovo je neodgovornost onih kojih danas nema ovde. Mislim da je to dokaz njihovog straha od ovog kodeksa , ali od straha ne postoji lek. Nešto dakle ima što ih nema“, rekao je Milija Todorov iz nevladine organizacije Građanske čitaonice „Pirgos’’.

Obeležavanju godišnjica rada Odbora u Pirotu u zgradi SO, nije prisustvovao ni jedan funkcioner aktuelne lokalne vlasti.
Vukica Tišma Agbaba iz Stalne konferencije gradova i opština je istakla da ta organizacija sarađuje sa brojnim donatorskim organizacijama, kao i da taj projekat pomaže Vestminster fondacija iz Velike Britanije.
– Etički kodeks je prihvaćen u 140 opština, a Pirot je bio u pilot projektu. Zadovoljni smo saradnjom sa Odborom u Pirotu kome ćemo i dalje pružati stručnu podršku – rekla je Tišma Agbaba i dodala da će ta organizacija nastojati da i dalje podržava taj projekat jer je „sastavni deo započetog demokratskog procesa kod nas“.
Sekretar Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa Gordana Stevanović je rekla da je ovaj odbor konstituisan tek januara 2005. kao i da su njegovi članovi vanstranačke ugledne ličnosti – pet iz SANU, tri iz Vrhovnog suda i jedan predstavnik Advokatske komore.
– U Srbiji trenutno ima oko 13.000 funkcionera na svim nivoima. U prvoj godini rada ovog Odbora oko 6.000 funkcionera je prijavilo svoje imovno stanje, a ni sada ta brojka nije mnogo veća. I dok na republičkom i pokrajinskom nivou funkcioneri poštuju tu obavezu, dotle je slab odziv u lokalnim zajedinicama. Mi, međutim, ne možemo da izigravamo policajce na lokalnom nivou – ukazala je Stevanovićeva i dodala da je jedan od problema i akumulacija funkcija.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije je rekao da je etički kodeks jedna od dodatnih mera koja potpomaže borbu protiv korupcije.
– Propisi treba da budu takvi da javne institucije budu odgovorne građanima, ali i ljudi koji rade u njima. Naše društvo je čudno. Reforme su započete 2000, ali one nisu u potpunosti osmišljene. Imamo kršenje zakona i propisa. Neophodno je stvori veće poverenje građana i nosilaca vlasti i na tome treba raditi ubuduće – rekao je Nenadić.
Dragan Vujičić iz Stalne konferencije gradova je naglasio da vršenje vlasti ne treba da se shvata kao privilegija, već kao odgovornost.
– Novi zakon o lokalnoj samoupravi treba da definiše i ovu oblast i to tako da ova tela budu sastavni deo lokalne samouprave i da se njegov rad finansira iz opštinskog budžeta. U tom telu treba da budu ugledni građani lokalnih sredina. To je, međutim, proces koji nam tek predstoji – rekao je Vujičić i podsetio da smo jedina zemlja u regionu koja ima takve odbore, dok su u Evropi to Velika Britanija i Holandija.