Radovan Karadžić Foto: EPA-EFE/ PETER DE JONG

Ona je navela da zemlje moraju sklopiti sporazum sa Ujedinjenim nacijama, a onda sekeratar suda stupa u kontakt sa njima da vidi da li su spremne za izvršenje kazne konkretne osobe, da li ispunjavaju uslove i da li su njihovi zakonski okviri odgovarajući.

Posle toga, sekretar podnosi izveštaj predsedniku o zemljama koje su spremne za izvršenje, a onda predsednik određuje gde će osuđena osoba služiti kaznu, pojasnila je. Eglston ja rekla da ne postoji rok za donošenje takve odluke i dodala da Mehanizam nadgleda sprovođenje kazni za 17 osuđenih osobe.

Objasnila je da postoji i mogućnost prevremenog puštanja na slobodu. Stanislav Galić je 2015. godine podneo zahtev za prevremeno puštanje na slobodu i to je za Mahanizmom bio prvi slučaj da to zraži osoba koja je osuđena na doživotnu kaznu zatvora.

Tadašnji predsednik Mehanizma Teodor Meron je doneo oduku da će se za razmatranje takvih zahteva računati najviša izrečena fiksna kazna, koja je tada bila 45 godina. To znači da osoba koja je osuđena na doživotnu kaznu mora odslužiti najmanje dve trećine od 45 godina, odnosno više od 30 godina, da bi ispunila uslove za razmatranje zahteva za puštanje na prevremenu slobodu, rekla je Eglston.

Govorila je i mogućnosti revizije presude, koju je najavio Karadžićev pravni tim.

„Zahtev za reviziju presude može se podneti i odbrana za to nema neki rok, dok tužilaštvo ima rok od godinu dana. Da bi se takav zahtev razmatrao mora se pojaviti neki novi dokaz, koji nije bio dostupan tokom trajanja suđenja, a koji bi mogao biti odlučujući za ishod postupka. To uvek postoji kao mogućnost, a mislim da smo zahtev za reviziju presude imali samo jednom“, rekla je Eglston.

Što se tiče suđenja Ratku Mladiću, rekla je da se drugostepena presuda očekuje do kraja 2020. godine.

Povezani tekstovi