Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Aeroput, državno preduzeće, pre 80 godina je bila u potpunoj ekspanziji, pa je 1938. godine pokrenulo prve direktne letove do određenih gradova Evrope, o čemu piše Vreme.

Aeroput, državno preduzeće, pre 80 godina je bilo u potpunoj ekspanziji, pa je 1938. godine pokrenulo prve direktne letove do određenih gradova Evrope, o čemu piše Vreme.

Avioni između Beograda i Sofije sobraćali su tri puta nedeljno. Što se leta do Tirane tiče, njegovim uvođenjem je skraćen put, koji je ranije trajao čak tri dana.

Tada su se letovi organizovali po linijama, pa je uvedena Milano – Venecija – Zagreb – Beograd – Bukurešt i nazad. Očekivalo se da će je podjednako koristiti Italijani, Rumuni i Jugosloveni.

Stalna svakodnevna veza otvorena je tog maja 1938. godine i između Beograda i Sarajeva, a samo dan kasnije između Beograda i Zagreba. Letelo se prvi put direktno i do Skoplja, svim danima sem nedeljom, a do Dubrovnika je avion išao samo tokom letnje sezone.

“Velike legende, užasna stradanja, veliki heroji”, ovako Beograd i Jugoslaviju opisuje jedan engleski narodni poslanik, koji je došao u prestonicu pre tačno 80 godina. “Jugoslavija je postala velika i napredna svetska sila od kada sam prošli put bio ovde, početkom 20. veka. Mi (Britanci) i dalje znamo da u knezu Namesniku imamo prijatelja koji zna da ima naše simpatije i on vam može objasniti onu čudnu englesku zagonetku – britanski karakter”.

On je pre osam decenija govorio u Engleskom klubu u Beogradu, a tema je bila “Jesu li Britanci licemerni?”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Trgovački putnik opisuje za predratnu Pravdu kako je u Indiji pre 80 godina pronašao ogroman bazar na kojem su se prodavale – ukradene stvari.

U pitanju je bila trgovina u Bombaju, a Indijci su “gurali svoje mušterije u zapuštene barake, gde je bilo svega”.

“Napolju na tezgama nema ničega, a u tim barakama može sve živo da se pronađe”, piše Pravda.

Putnik objašnjava da na ovom bazaru ukradenih stvari može da se pazari i svašta skupo, a da je čak moguće naći i sopstvene stvari, koje su turisti ukradene samo koji dan ranije. Ipak, apsolutno je nemoguće dokazati da su te stvari putnikove i ukradene.

“I kada pozovete policiju, ona vam saopštava da bolje da ste (ukradeni) aparat ponovo tamo kupili, jer biste ga svakako dobili za male pare”, dodaje trgovac, koji je i sam bio opelješen.

Naime, nestala su mu sva odela. Kada je pitao slugu gde su, on mu je rekao da su na pranju. Tražio ih je tri dana.

Zaputio se na kraju na bazar ukradenih stvari i tražio odela, ali bez uspeha. Kada je policiji pak prijavio radnju u kojoj je trebalo da su odela odneta na pranje, organi reda pronašli su samo – opijate. Za razliku od krađe, u ovom prekršaju bili su nemilosrdni.

“Jedino kada policija nađe drogu, ona kreće da pretražuje celu kuću. Zato se i nadam da će naći odela”, jada se trgovac.

Pravda još donosi i tekst o tome kako bi se Vilijam Šeskpir ponašao da je živeo u 20. veku. Novinar je ubeđen kako bi pisac bio mag filma i zarađivao milione dolara.

Tu je i tekst kako se Švedska, iako je i u tom trenutku bila bogata zemlja, već spremala za novi talas ekonomske krize, nakon one koja je pogodila svet 1930 – 1933. godine.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.