Glistom i ribljim filetom do kapitalnog manića

Naravno, vodostaji svih reka su visoki, primereni ovom dobu godine, učestalim padavinama i topljenju snega. Međutim, ovih dana su Dunav i Sava u opadanju dok su Tisa i Tamiš u stagnaciji, što su takođe dobre predispozicije za uspešan ribolov. Inače, temperatura vazduha je povoljna, baš kao i atmosferski pritisak, što su dodatni optimalni uslovi da i ovog vikenda budete uspešni u svom omiljenom hobiju – ribolovu. Bistro! Na Palićkom jezeru ribolovci pecaju sitnu babušku, dok se na Tresetištu, na kedera i sitne varalice, lovi štuka, a na crviće i lopticu – stiropora, u dubini – krupna babuška. I na Pavlovačkoj reci sve je u znaku štuke koju love na spinere ili lakše leptirove, dok se na Krivaji kod Žednika osim štuke lovljene kederom, lepo pecala i deverika, bodorka i krupna crvenperka. Akumulacija kod Skenderova promenljivo daje ulove štuke, baš kao što je i na Velikom i Malom bačkom kanalu kod Sivca (i u okolini) gde se štuka povremeno javlja, baš kao što se kod Malog Stapara na crviće lovila sitna bodorka, a na kanaliću Lelac – deverika.
Smuđaroši u okolini Neština love smuđa, a na Susečkom kamenu – bucova. Slično je i kod Čortanovaca, Beške i Krčedina – lovio se smuđ na parče i belog kedera. I na dunavskim terenima kod Sombora i Apatina lovi se smuđ na parče ili belog kedera, dok su ga varaličari pecali na krupnog šeda ili tvister. Smuđ je lovljen i u Novom Sadu i okolini, na sitnog kedera pecana je i štuka, a solidno je radila i bela riba, na klasične mamce. Sitan smuđ kamenjar lovljen je i u Karlovačkim vinogradima. Arkanj i Koviljski rit su u znaku štuke koja se dobijala na kedera i varalicu, ali i bela riba koja jede crviće i hleb. Slično je i na Šlajzu gde se osim bodorke lovi bela riba i bandar, na crviće, dok štuka uzima kedera. Nešto krupniji primerci štuke lovljeni su kod Slankamena i na Dunavcu kod Balegiša, dok se na Dunavu kod Krčedina, na hranjenim mestima, povremeno javljao i šaran. Inače, smuđa love i na Jugovu i oko „gasovoda“, muvanjem mrtvog kedera ili džigovanjem tvistera jarkih boja. Tako je bilo i na terenima oko Gročanske ade i oko Smedereva gde se lovio krupan smuđ i štuka koja je dolazila na keder, ali ne i na varalice. Inače, na Dunavu kod Banatske Palanke lepo radi na sitnog belog kedera i parče smuđ, dok se na Neri i Karašu sve bolje love som i smuđ i to na rovca ili kedera. Za to vreme, na Brzom Dunavcu kod Kličevca lovi se babuška, kao i na Mlavi kod Starog Kostolca lovljena je takođe krupna babuška na klasične mamce. I na Moravi u okolini Požarevca ribolovci lepo prolaze u lovu klena na filet, glistu i sitne varalice, a iznad Ljubičevskog mosta peca se i smuđ, na kedera ili voblere.
I na Dunavu kod Čibuklije love krupnog smuđa, dok je kod Golupca na kedere i parče radio sitan smuđ i uz obalu na voblere – još sitnija štuka. A krenuo je i som i krupniji šaran. Podjednako dobro radi na prirodne mamce kao i na varalice. I na terenima oko Donjeg Milanovca i Kladova love povremeno soma na vodeni cvet ili na durdubaka, dok je u Ramu hvatana babuška, a na kedera – štuka. I na terenima u Vršcu i okolini pecao se smuđ, naročito na DTD kanalu i ispod brane kod Kajtasova. I u Velikom Gradištu uporni smuđaroši muvanjem kedera ili otežanim silikoncem pokušavaju da prevare ponekog smuđa, ali im to sve ređe polazi za rukom. Međutim, na ovom delu Dunava solidno radi deverika, bodorka i šljivar, dok se na snop glista ili riblji filet zaletao manić. I na Dunavu u blizini Beograda kod Ušća i oko Višnjičke banje i Grocke lovio se smuđ muvanjem kedera, a nešto slabije je uzimao riblji filet, dok se manić pecao na snop crvene gliste ili sitnog belog kedera.
I na Savi je situacija sve bolja. Tako je u okolini Sremske Mitrovice i Šapca solidno radio sitniji smuđ. Podjednako je uzimao tvistera kao i mrtvog kedera (muvanjem), na parče ili sitnog živog kedera. Inače, beogradski ribolovci, ljubitelji plovkarenja i bele ribe, preselili su se na savske terene između beogradskih mostova, naročito ispod Brankovog, a uporni varaličari uspešno pretražuju terene oko Makiša i Ostružničkog mosta.
Tisa je u okolini Zrenjanina na „meti“ ribolovaca, ali je šaran slabo radio dok su babuška i bela riba bile pri apetitu. I na Tamišu, kod Farkaždina i Tomaševačke brane, u virovima na dubokoroneće voblere love štuku. Na nizvodnim terenima, kod Sefkerina, Jabuke, Opova i Pančeva love belu ribu (naročito sitnu babušku i deveriku, na kukuruz šećerac i kuvanu pšenicu), a bilo je i ulova sitnijeg šarana i krupne štuke (na kedera, ili na srednjeroneće varalice).
Kanali Pančevačkog rita su opusteli, da li zbog prvog snega i niskih temperatura ili zbog raskvašenih prilaza. Međutim, oni najuporniji su na Kišvar, Prelivu, Paćarezu, Vrboskom, Vagi i Sibnici lovili štuku i krupnijeg bandara od grabljivica, a bodorku i sitnu crvenperku od bele ribe.
I dok Kikinđani na Tisi love krupne babuške, deverike i smuđa, a sve bolje radi i manić, na dunavskim terenima kod Kovina, silikonskim varalicama, lovljeni su kapitalni primerci smuđa, nedaleko od ušća Gajačkog kanala, dok su Crnu baru, Kovinski Dunavac i Deliblatsko jezero posećivali štukaroši koji su na kedera (dubinskom metodom) lovili štuku „kilašicu“ ili bodorku i babušku na standardne mamce.