Goran Marković: Ako moraju, neka veruju Vučiću 1Foto: Vesna Anđić

Postoje vremena kada morate zaćutati. LJudi su očajni, smračeni, spremni da poveruju svakoj hulji koja će ih voditi nikuda. Teško je u takvim okolnostima zadržati zdrav razum – kaže za Danas proslavljeni reditelj Goran Marković, koji je u poslednje vreme sve češća meta kritike takozvanih patriota.

* Zašto ste prestali da pišete za Politiku? Da li je tekst Gorana Kozića, u kojem se neprimerenim rečima bavi vama, toliko snažno uticao na vas da donesete odluku da posle sedam godina prestanete da pišete kolumne? Zašto mu niste odgovorili na drugi način, tužbom, na primer?

– To nije razlog. Poslednju kolumnu sam napisao pre pojave tog odvratnog teksta. Iako u njemu ima osnove i za krivično gonjenje, rešio sam da tog čoveka ne pomenem. Jednostavno, mislim da je tih sedam i po godina od mene dovoljno. Kao što sam napisao, postoje vremena kada morate zaćutati. Tako je bilo i 1993, kada su me po prvi put nazvali izdajnikom. Ja sam navikao da ološ koji sebe naziva rodoljubima, a u stvari unovčuje svoje jeftine, kvazipatriotske nastupe, mene bira za svoju suprotnost. U neku ruku, drago mi je zbog toga, imponuje mi da budem njihov negativ. Biti na drugoj strani od šljama jeste ponekad teško, pogotovu u vremenima kada on ispliva na površinu, ali je to dužnost svakog poštenog čoveka.

* Kozić se osvrnuo i na posetu francuskog filozofa Anrija Levija Beogradu i tortu koju je dobio u lice. Reakcije javnosti u vezi sa tim događajem su podeljene. Da li su se vama slegli utisci povodom toga?

– Mene je pozvao festival Beldoks da razgovaram sa Levijem posle projekcije njegovog filma. Kada sam zaustio, počeo je sav taj džumbus. Stajao sam po strani, zapanjen. To je sve što mogu da kažem o tom besmislenom događaju. Lepo je neko napisao: dobro je to što su to uradili jednom strancu, bio on filozof ili ratni huškač, ali što nisu probali sa nekim sa vlasti, sa onima koji su nas stvarno upropastili?

* Kako reagujete na kritike koje se i dan-danas mogu čuti da je „Turneja“ antisrpski film? Šta poručujete tim kritičarima?

– Kritičari? Ja sam sa tim filmom dobio nagradu za najbolju režiju i nagradu kritike u Montrealu 2008. Ako biram kritičare, onda ću uvek više verovati onim pravim nego ovim koji pokušavaju da steknu neki poen braneći moju domovinu od mene. Ja sam verovatno jedini filmski autor koji nije proveo ni minuta van svoje otadžbine devedesetih godina. Sve vreme sam pokušavao da radim, na filmu i u pozorištu, znajući da je to jedini pravi patriotizam. Ona blatnjava masa netalentovanih, nižerazrednih ljudi koji su jedva dočekali da mi prišiju tu glupost za mene ne postoje. A rekao bih, neće nikada ni postojati u onome što u srpskoj kulturi ostaje posle ovih strašnih vremena.

* Retorika devedesetih se sve više vraća u javni diskurs. Jača nacionalizam, pa i fašizam. Zbog čega je to tako?

– Beda, strah, glad. Ljudi su očajni, smračeni, spremni da poveruju svakoj hulji koja će ih voditi nikuda. Teško je u takvim okolnostima zadržati zdrav razum. Ja nikoga od obespravljenih, jadnih ljudi, kojih je u ovoj zemlji mnogo, ne osuđujem. Ako moraju, neka veruju Vučiću, neka čitaju žutu štampu. Ali one koji to koriste da bi se obogatili, one beskrupulozne tipove spremne da učine sve za svoje dupe, njih ne mogu više da podnosim.

* Raste li međunacionalna tenzija u regionu? Vlade su u većini susednih zemalja nestabilne, a izbori gotovo redovna pojava. Može li doći do nekih novih sukoba na Balkanu?

– I deci je već jasno da će te barabe paliti ratne vatre dok god im se to isplati. Mogu govoriti šta hoće, jasno je da su spremni da sa nama učine bilo šta što im rodi u njihovim bolesnim umovima. Novi ratovi, još više mladih koji beže u inostranstvo glavom bez obzira. Naravno, to je za njih prava stvar. U svim zemljama bivše Jugoslavije.

O medijima

* Pisali ste za Politiku, a koje novine čitate? Da li nas je zahvatila tabloidizacija i kako tome stati na put?

– Nisam kupio novine na kiosku od početka devedesetih i onih užasnih trenutaka sa srozavanjem Politike. „Vojko i Savle“, Hadži Struja i to. Sećate se? Doduše, sada je još gore, ma kako to izgledalo nemoguće. Uvek ima gore. Ponekad uzmem novine da vidim kako sada izgledaju. Uzgred, pre neki dan sam, posle toliko godina, pokušao da kupim Danas na Studentskom trgu i pronašao jedan broj pažljivo sakriven iza nekih tabloida. Pitao sam prodavačicu zašto krije te novine. Odgovorila mi je: „Zato što neće da plate. Moraš da platiš ako hoćeš da ti se novine vide na kiosku?“ Naravno, koristim internet i odatle crpim sve informacije. Na televiziji gledam samo sportske kanale. Tamo nema laži i prevare.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

14 reagovanja na “Goran Marković: Ako moraju, neka veruju Vučiću”

  1. Odlican intervju. Goran je pametan i iskusan, On jeste patriota i ne cudi me da su ga cesto napadali "rodoljubci". On je vazna licnost u POKRETU SLOBODNIH GRADJANA, nadam se da ce pokret postati snazna opozicija Vucicu, Dacicu & C°.

    Ipak, nisam shvatio ko je (i zasto) u Beograd zvao Anrija Levija – koji je palio ratne vatre u vise zemalja, pa i kod nas.

  2. Zanimljiv intervju ali pobogu gospodine Markoviću nemojte koristiti psovke i pogrdne reči u skoro svakom odgovoru (ološ, šljam, dupe, barabe, bolesni umovi itd.). Gubite kredibilitet i stavljate sebe u isti koš s onim koje tako nazivate.
    S poštovanjem.
    Goran

  3. Gorane ljudino, gajim tvrdu nadu da ćeš nam jednog dana biti ministar kulture sa kojim ćemo se ponositi!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.