Više od dve decenije govor mržnje bio je u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije česta pojava. Govorom mržnje koristili su se mediji, političari u javnim nastupima, ali i građani u svakodnevnom životu. Međutim, poslednjih godina govor mržnje preselio se i na internet.
Premda je govor mržnje zakonom zabranjen i na internetu, a gonjenje za ovo krivično delo po službenoj dužnosti vodi Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, internet se pokazao kao plodno tlo huškačima, koji šire mržnju prema drugim narodima, a sve to čine anonimno.
Najčešće žrtve diskriminacije i govora mržnje na internetu u Srbiji su pripadnici manjinskih zajednica, posebno Romi, Albanci i Bošnjaci i LGBT osobe. Od pojedinaca koji su upotrebljavali govor mržnje na internetu izdvajaju se predstavnici verskih zajednica i obični građani. Takođe, mnogi koji na internetu plasiraju laži i diskriminišu pripadnike manjinskih zajednica skrivaju se iza lažnih imena na forumima na kojima se okupljaju navijačke grupe ili ekstremno desničarske organizacije.
Jovana Vuković, koordinatorka Regionalnog centra za manjine, kaže za Danas da je govor mržnje najprisutniji na socijalnim mrežama, pre svega na Tviteru i Fejsbuku.
Iako ova organizacija na svom internet portalu ima stranicu na kojoj je moguće prijaviti takozvanu „sajber mržnju“, prema rečima naše sagovornice, prijava je malo, a često ovaj servis služi da se članovima ove organizacije upute različite poruke.
– U nekim slučajevima govor mržnje na internetu prijavljivali smo poverenici za zaštitu ravnopravnosti, a u jednom od slučajeva postupak je pokrenut protiv jednog poznatog voditelja, koji je na svom Tviter nalogu pisao pogrdne viceve i komentare na račun Romkinja. Nakon toga se ovaj voditelj izvinio i čak je pristao na sastanak sa jednom ženskom romskom organizacijom na kome su mu one objasnile kako su se osećale čitajući njegove komentare, ukazuje Vukovićeva.
Lazar Pavlović, predsednik Gej strejt alijanse, kaže za naš list da ova organizacija prati određene internet portale na kojima se najčešće koristi govor mržnje prema LGBT osobama. Prema njegovim rečima, govor mržnje se najčešće koristi na različitim Fejsbuk grupama, forumima, internet portalima ekstremno desničarskih organizacija, ali i na pojedinim medijskim portalima.
– Poslednjih godina i nadležne institucije su počele da procesuiraju slučajeve govora mržnje na različitim internet portalima, pa su određene osobe za to i pravosnažno osuđene. Međutim, kazne su male i uglavnom uslovne, ukazuje Pavlović. On dodaje da problem u procesuiranju govora mržnje predstavlja i registrovanje internet domena u drugim državama, pa je tako slučaj iz 2010. godine, kada je na internet forumu Stormfront objavljen spisak osoba koje podržavaju Paradu ponosa uz mnogobrojne pretnje, ostao nerešen, zato što je održavanje ovog sajta u Americi.
– Ono što nas posebno zabrinjava jeste govor mržnje pojedinih političara, pa je tako Nebojša Bakarec, funkcioner DSS, pravosnažno osuđen zbog govora mržnje i diskriminacije LGBT osoba u tekstu koji je objavljen na jednom internet portalu, naglašava Pavlović.
Česta pojava i u regionu
Prema nekim istraživanjima, svaki peti komentar objavljen na portalima medija u regionu sadrži govor mržnje. Međutim, govor mržnje anonimni internet korisnici u regionu mnogo češće koriste u reakcijama na vesti u kojima se spominju političari, a najčešće reči kojima opisuju političare su „baraba“, „parazit“ i „lopov“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
