Stanje ljudskih prava u Srbiji u 2007. pogoršano je u odnosu na prethodnu godinu, a rad državnih organa na njihovom ostvarivanju i zaštiti bio je pod uticajem i u senci burnih političkih zbivanja, ocenjeno je u najnovijem izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava.
– Opsednutost najvećeg dela javnosti i medija problemom Kosova i Metohije i relativno blagonaklon stav vlasti prema kršenju ljudskih prava učinili su da to pogoršanje ne bude u dovoljnoj meri predočeno javnosti – navedeno je u analizi. Izuzetak su, naglašeno je u izveštaju, slučajevi nasilja u porodici koji su jedna od osnovnih tema senzacionalističkog i tabloidnog novinarstva, a istovremeno su i politički neutralni. Istraživanja, međutim, pokazuju da se žrtvama porodičnog nasilja ne pruža adekvatna zaštita, kao i da se nasilje u velikom procentu ne prijavljuje zbog straha od osude sredine u kojoj žrtva živi, straha od nasilnika, ali i zbog nepoverenja u pravni sistem. Sudska praksa govori o veoma retkom izricanju mera zaštite predviđenih Porodičnim zakonom i ekstremno blagoj kaznenoj politici u izricanju sankcija na osnovu Krivičnog zakonika. U analizi sačinjenoj u obliku knjige na srpskom i engleskom jeziku i u elektronskoj formi, navodi se da veliki problem u zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava i dalje predstavlja loše funkcionisanje institucija nadležnih da štite ljudska prava. Javno tužilaštvo retko se oglašavalo kada su u pitanju povrede ljudskih prava, a policija i dalje vodi veoma duge istrage koje ne daju zadovoljavajuće rezultate. Takođe, sudski postupci su neopravdano dugi, a odugovlačenje često dovodi i do zastarevanja predmeta. Primedbe građana na dužinu postupka među najčešćima su u predstavkama pred Evropskim sudom za ljudska prava, koji je u 11 od 15 presuda koliko ih je protiv Srbije doneto utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Prema nalazima Centra, blokada rada političkih institucija, posebno parlamenta, dovela je do kašnjenja u donošenju i primeni zakona. Kao veoma važno izdvojeno je odlaganje primene reformisanog sudskog sistema i kašnjenje u konstituisanju upravnih, apelacionih i prekršajnih sudova. Potrazi za haškim optuženicima i radu tužilaštava i sudova za ratne zločine i organizovani kriminal posvećena je posebna pažnja u izveštaju i naglašeno je da su tužioci i sudije izloženi političkim pritiscima, pretnjama i fizičkim napadima. Govor mržnje u Srbiji je još rasprostranjen, čak i u medijima i izdavačkoj delatnosti, a može se čuti i sa skupštinske govornice, navedeno je u analizi. Učestalo je i kršenje slobode izražavanja. Uočena je dalja „tabloidizacija“ medija, kršenje pravila struke, novinarske etike i osnovnih načela poštovanja nezavisnosti sudstva, naročito u odnosu na istrage i suđenja u predmetima koji imaju političku konotaciju ili su povezana s kršenjem prava u ratnim sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije. I pored donošenja zakona protiv diskriminacije osoba s invaliditetom u 2006. godini, državni organi i organi lokalne samouprave često ne ispunjavaju svoje obaveze.
Tokom 2007. godine učestalo je kršenje zabrane mučenja i drugih oblika zabrane zlostavljanja. Takođe, tolerisanje diskriminacije u praksi ogleda se, pre svega, u neefikasnim istragama, gonjenju i kažnjavanju lica osumnjičenih za diskriminaciju, kao i u nedostatku sistematske i sveobuhvatne zakonske regulative. Ekonomska i socijalna prava i dalje su najviše ugrožena, slično kao i u drugim zemljama koje prolaze kroz političku i ekonomsku tranziciju, a veoma je rašireno šikaniranje na radnom mestu (mobing) i o ovoj temi se sve više govori. Socijalno nezadovoljstvo je u daljem porastu, pa je zabeležen i veliki broj štrajkova u javnom i, mada u nešto manjem obimu, privatnom sektoru.