Pri tom,  građani Srbije ne unose dovoljno vode jer u proseku dnevno popiju do 1,5 litara dok je potreba odraslih dva litra za žene, odnosno 2,5 za muškarce. Često se za neophodan unos tečnosti koristi kafa ili crni i zeleni čaj, ali to su napici koji podstiču izlučivanje pa je uvek potrebno dopuniti ih čašom vode – rekla je danas dr Marija Glibetić, naučna saradnica Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu predstavljajući prve rezultate opsežnog projekta koji ta ustanova radi u saradnji sa kompanijom Vodavoda.

Ona je na konferenciji pod nazivom „Kakvu vodu pijemo“, održanu u prostorijama medicinskog fakulteta, najavila da se projekat nastavlja a u planu je da se uključi uzorak od 3.500 građana starosti od jedne do 70 godina. Glibetić je pozvala i ostale kompanije iz Srbije da zajedno sa naučnim institutima pokrenu projekte koji bi njihove proizvode približili stvarnim potrebama potrošača.

Koliko je to neophodno, pokazala je dr Milka Vidović, naučna savetnica i specijalista sanitarne hemije iz Centra za ekologiju i tehnoekonomiku Univerziteta u Beogradu. Ona je naglasila da u Srbijine postoji pravilnik o kvalitetu kojim bi se definisale vode, na primer za bebe, iako kompanije reklamiraju svoje proizvode kao prigodne upravo najmlađima. Prema njenim rečima, u razvijenim zemljama precizno su ispitane i razdvojene vrste voda, pa na njuihovim deklaracijama stoji da li se u sihrani najmlađih koriste za piće ili isključivo za rastvaranje dehidrirane dečije hrane.

– Nema jake privrede ako u nju nije uključena nauka, koja može da da odgovore i usmerava proizvodnju. Zato smo i poverili Medicinskom fakultetu istraživanje o kvalitetu naših voda, koje je obuhvatilo i naš brend. Mi smo i na početku, pre petnaestak godina, znali da imamo dobar proizvod, to su proveravale referentne nemačke laboratorije, imali smo i originalni dizajn boce, ali tek posle rezultata koje smo dobili iz ovog istraživanja, ja sam potpuno uveren da potrošačima pružamo vrhunski kvalitet – rakao je vlasnik i direktor Vodavode Vojin Đorđević i naglasio da to potvrđuju i laboratorije Kuvajta i Katara, gde se ova srpski brend izvozi kao premijum klasa.

Pažljivo sa natrijumom

Iako se većina voda na srpskom tržištu deklariše kao mineralna, sadržaj kalcijuma, kalijuma ili magnetijuma po pravilu nije toliki da bi mogao da zadovolji dnevne potrebe pa je neophodno da se te supstance unose kroz hranu, rekla je dr Marija Gliobetić. Ona je, ipak, upozorila da potrošači treba pažnju da obrate na sadržaj natrijuma, koji inače i kroz hranu unosimo u prevelikoj količini, što može da izazove različita oboljenja od kojih je najrasprostranjenija hipertenzija.