Gugl preporukom da ruke treba prati podseća na zaboravljenog lekara koji se za to izborio 1Foto: Pixabay/FirmBee

Semelvajs (1818-1865) je istražujući razloge velike stope smrtnosti porodilja i drugih ljudi u uglednoj bečkoj bolnici, u kojoj je bio načelnik ginekologije i akušerstva, došao do zaključka da je u zdravstvenim ustanovama nužno detaljno pranje ruku i instrumenata da bi se izbegle infekcije.

Naredio je svim lekarima, studentima i babicama u Univerzitetskoj bolnici u Beču da ruke moraju dobro da operu u hlorisanoj vodi, pre svakog pregleda i porođaja. Pre toga lekari i ostalo zdravstveno osoblje su ruke samo letimično prali, ponekad bi ruke samo obrisale krpom, nakon čega se pristupalo sledećem pacijentu.

Stopa smrtnosti je u toj bolnici sa nekoliko desetina odsto oborena na manje od 1 odsto.

Semelvajs se petnaestak godine posle toga, bilo je to početkom šezdesetih godina 19. veka, vratio u rodnu Mađarsku, gde je nastavio posao u porodilištu i u Budimpešti. Objavio je studiju „Etiologija, pojam i profilaksa pueperalne groznice“ u kojoj je pokazao da pranje ruku može spasiti živote pacijenata. Njegov rad je tada i izvesno vreme kasnije bio javno izvrgnut podsmehu.

Samo nekoliko dana pre tragične Semelvajsove smrti u jednom sanatorijumu gde je, 1865. godine, odsekao sebi prst koji se ubrzo inficirao, poznati lekar Jozef Lister sledi njegove preporuke pa počinje da naprskava na ruke i instrumente, rastvor ugljene kiseline tokom operacije.

Lister, inspirisan Semelvajsovim radom, odaje tragičnom heroju poslednju poštu, porukom: „Bez Semelvajsa, moja dostignuća bila bi beznačajna“.

close
Gugl preporukom da ruke treba prati podseća na zaboravljenog lekara koji se za to izborio 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.