Hag i dalje traži izručenje troje radikala 1

„Srbija ne može da ukazuje na svoje domaće zakonodavstvo kako bi opravdala nepridržavanje svojih međunarodnih obaveza. Ako srpsko zakonodavstvo nije u skladu sa međunarodnim obavezama, ono mora pod hitno da bude izmenjeno tako da garantuje usklađenost sa tim obavezama“, ističe se u odluci kojom se nalaže Srbiji da ispuni svoju obavezu o saradnji sa Tribunalom.

Takođe, Veće je ponovilo zahtev da Srbija svake dve nedelje dostavlja Tribunalu izveštaje o preduzetim koracima na ispunjenju njenih međunarodnih obaveza i naredio da sarađuje sa Tribunalom „po svim pitanjima“.

Rasim LJajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, kaže za Danas da je neuobičajeno da Tribunal sad traži promenu zakonodavstva, koje pre toga nije bilo sporno.

– Srbija je sarađivala sa Hagom upravo po tom zakonu koji je donet. I ranije je bilo odluka koje su donete po ovom zakonu u vezi sa nepoštovanjem suda. Dakle, neuobičajeno je da kada se donese odluka koja je suprotna očekivanjima Tribunala da se traži promena zakonodavstva. Ceo predmet je izmešten na pravni teren, tamo gde mu je i mesto. Sud je doneo odluku kakvu je doneo i nama ništa drugo ne ostaje nego da te odluke suda poštujemo, sviđale nam se ili ne – rekao je LJajić.

On dodaje da smatra da će se pritisak na Srbiju pojačati.

– Ovo jeste u funkciji tog pojačanog pritiska da se oni izruče Tribunalu – zaključuje LJajić i naglašava da veruje da će se taj pritisak na Srbiju samo pojačavati.

U odluci Tribunala koju je potpisao predsedavajući sudija Alfons Ori, navodi se da Srbija, nakon obaveštenja od 18. maja, da je sudija prethodni postupak Višeg suda u Beogradu zaključio da prema srpskom Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom nisu ispunjeni uslovi za predaju i hapšenje radikala, nije ukazala kako će ta odluka uticati na njenu obavezu na saradnju sa Tribunalom. Viši sud je tada zaključio da postoji pravna obaveza Srbije da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, što kod radikala nije slučaj, jer se terete za nepoštovanje suda, odnosno uticanje na svedoke u postupku protiv lidera SRS Vojislava Šešelja.

Iako navodi da razume stav Srbije da je iscrpela sva pravna sredstva kako bi postupila po nalogu Tribunala za izručenje radikala i da više ništa u vezi sa tim ne može da uradi, Tribunal napominje da je u osnovi ovog slučaja pitanje da li je država obavezna da sarađuje sa Tribunalom u svim slučajevima ili samo onim koji se tiču kršenja međunarodnog humanitarnog prava.

Analizirajući član 29 Statuta Tribunala, sudsko veće je zaključilo da je Srbija dužna da sarađuje „po svakom zahtevu za asistenciju“, pa i u slučaju onih koji se tiču nepoštovanja suda i napomenulo da iako nepoštovanje suda nije utvrđeno Statutom kao krivično delo, praksa Tribunala „snažno utvrđuje“ da se nadležnost Tribunala prostire i na krivična dela nepoštovanja suda, kako se ne bi osujetila njegova uloga.

Istovremeno, Sudsko veće je primetilo da Srbija u početku nije osporavala nadležnost Tribunala za slučajeve nepoštovanja suda, kao i da odluke sudije za prethodni postupak i Višeg suda nisu u skladu sa godinama saradnje između Srbije i Tribunala uključujući i pitanja kao što su hapšenje i izručenje optuženih za nepoštovanje suda. Zbog toga je Veće ponovilo zahtev da Srbija svake dve nedelje dostavlja Tribunalu izveštaje o preduzetim koracima na ispunjenju njenih međunarodnih obaveza i naredio da sarađuje sa Tribunalom „po svim pitanjima“.

Vjerica Radeta, funkcionerka SRS, kaže za naš list da je tom „sumanutom odlukom“ Tribunal priznao da po našem zakonu nema osnova za izručenje.

– To je rešeno u Višem sudu, to rešenje je pravosnažno i ima status presuđene stvari, pa se o tome nikad više ne može raspravljati. Kad bi eventualno i doneli neki novi zakon on ne bi mogao da se primenjuje retroaktivno. Pokazali su neverovatno neznanje i nepoznavanje prava i ne verujem da će nekome u Srbiji pasti na pamet da tako nešto uradi – navodi Radeta i ponavlja da čak i ukoliko od suda dobije novu odluku u Hag neće otići dobrovoljno.

Radeta, Jojić i Ostojić se terete da su dvojicu svedoka pritiskali da svedoče u odbranu njihovog lidera Vojislava Šešelja, koji se u Srbiju vratio kao slobodan čovek. Šešelj je u martu u Tribunalu oslobođen svih optužbi za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i za proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

 

Šaroviću uslovna za paljenje zastave SAD

Beograd – Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu zameniku predsednika SRS Nemanji Šaroviću od mesec dana zatvora uslovno zbog paljenja zastave SAD 2012. godine. Šarović je proglašen krivim što je 30. novembra 2012. godine, na skupu SRS u parku između Predsedništva Srbije i Skupštine Beograda, zapalio zastavu strane države. Kazna zatvora neće se izvršiti ukoliko Šarović za vreme od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.