Srpska akademija nauka i umetnosti će nastaviti da neguje saradnju s evropskim i svetskim akademijama i drugim uglednim naučnim i kulturnim institucijama, izjavio je juče Akademik Nikola Hajdin koji je juče ponovo izabran za predsednika SANU. Od 127 prisutnih akademika za Nikolu Hajdina je glasalo 93, dok je njegov protivkandidat Vasilije Krestić dobio 32 glasa.
Srpska akademija nauka i umetnosti će nastaviti da neguje saradnju s evropskim i svetskim akademijama i drugim uglednim naučnim i kulturnim institucijama, izjavio je juče Akademik Nikola Hajdin koji je juče ponovo izabran za predsednika SANU. Od 127 prisutnih akademika za Nikolu Hajdina je glasalo 93, dok je njegov protivkandidat Vasilije Krestić dobio 32 glasa. Kandidaturu Nikole Hajdina podržali su akademici Dušan Kovačević, Andrej Mitrović, Nada Milošević Đorđević, Nikša Stipčević, Predrag Palavestra, Matija Bećković, Svetlana Velmar Janković, Ljubomir Simović, Milorad Pavić, Dejan Despić i Isidora Žebeljan. Kandidaturu Vasilija Krestića su, između ostalih, podržali Mihailo Marković, Dinko Davidov, Kosta Čavoški, Dejan Medaković, Kosta Mihailović, Milorad Ekmečić, Erih Koš, Dragoslav Mihailović i Čedomir Popov.
Po završetku izborne sednice Hajdin je rekao novinarima da u SANU „nema nikakvih podela“ i obećao da će ubuduće sve aktivnosti akademije biti javne, odnosno da će njen rad i komunikacija s javnošću i medijima biti „modernizovana“.
– Ne postoje dve struje u Akademiji! Akademija se bavi ozbiljnim problemima i ona je znatno prisutnija u ovom društvu nego što je bila. Naša delatnost su nauka i umetnost, tako da ovde nema mesta za dnevnu politiku – rekao je Hajdin. On je naglasio da su osnovni zadaci SANU organizovanje naučnih skupova, gostovanja srpskih stručnjaka na naučnim skupovima u inostranstvu i dovođenje inostranih stručnjaka u Srbiju, izdavanje publikacija i obeležavanje značajnih jubileja srpske kulture.
Akademik Nikola Hajdin rođen je 4. aprila 1923. u Vrbovskom, u Hrvatskoj. Profesor je Građevinskog fakulteta u penziji. Na tom fakultetu položio je doktorat tehničkih nauka 1956. godine. Za dopisnog člana SANU izabran je 1970, a za redovnog 1976. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, kada je prvi put izabran za njenog predsednika. Inostrani je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti, Evropske akademija nauka, umetnosti i literature, Grčkog udruženja za naučna istraživanja metalnih konstrukcija, Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju i mnogih drugih institucija. Hajdin je u svetu veoma cenjen autor niza čeličnih i betonskih konstrukcija, među kojima se izdvajaju Železnički most preko Save u Beogradu (1979), drumski most Slobode preko Dunava u Novom Sadu, konstrukcija nove železničke stanice u Beogradu, veliki most preko Visle u Poljskoj…
Za potpredsednike SANU juče su izabrani Nikola Tasić i Stevan Koički koji su obavljali te funkcije i u prethodnom četvorogodišnjem mandatu, dok je novi generalni sekretar akademik Dimitrije Stefanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
