I dok pojedini tvrde da je hapšenje politički motivisano, kako bi se u „izbornoj godini pokazala efikasnost pravosuđa“, drugi pak misle da je tužilaštvo sa vešću o hapšenju hakera, pohvalilo baš u danu kada je zbog zastarelosti predmeta sin nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Marko Milošević oslobođen odgovornosti za prebijanje nekadašnjih Otporaša u Požarevcu 2000. godine.

Ivan Vuković, koordinator Piratske partije Srbije, koja je nastala kao deo međunarodne „piratske“ internacionale za zaštitu slobode dostupnosti informacija, kaže za Danas da ova partija podržava akcije Anonimusa, jer su one usmerene ne samo na političke stranke, već na sve organizacije koje u većoj ili manjoj meri krše ljudska prava.

– Predstavnici države izašli su u javnost sa vešću da su identifikovani članovi grupe Anonimus iz Srbije, a da su se samo malo raspitali shvatili bi da to nije tako. Anonimusi su organizacija, koja broji na hiljade članova, oni nisu organizovani, već kada se susretnu, na određenom kanalu komunikacije se dogovaraju da li će i koje to sajtove napadati. Prema tome, ova njihova vest može samo da ima medijski odjek, koji će se iskoristiti u predizbornoj kampanji, ukazuje Vuković. Prema njegovim rečima hapšenje jednog, pa i više članova ove grupe neće zaustaviti njihov rad.

Sa druge strane, Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava građana, kaže za naš list da tužilaštvo ovom vešću želi da dokaže da je efikasno i da radi svoj posao, iako to nekada i nije baš tako.

– Zaista je čudno da tužilaštvo sa ovom vešću izlazi baš u danu kada je zbog zastarelosti predmeta Marko Miloševića oslobođen odgovornosti za prebijanje nekadašnjih Otporaša u Požarevcu 2000. godine. Koliko mi je poznato Anonimusi nisu uništili podatke institucija čije su napade obarali, a recimo nama je pre deset meseci sajt bio hakovan i uništeni svi podaci, a samo smo jednu izjavu dali i ništa drugo nije urađeno povodom tog slučaja. Tužilaštvo preko ovog slučaja hvali nekoga ko je vlastima i građanima upućivao opšte poruke nezadovoljstva, a ne razmišlja o drugim stvarima koje godinama čekaju u fiokama, napominje Antonijević.

Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, kaže za Danas da je ova organizacija protiv internet sabotaže i IT kriminala, ali da je u ovom slučaju neophodno rad prepustiti pravosudnim organima i policiji, kako bi se utvrdilo da li je uhapšeni zaista član Anonimusa i koje su bile njegove namere.

– Ukoliko su ga uhapsili zbog internet sabotaže, organi unutrašnjih poslova su morali da zaplene i njegov računar i ukoliko su optužbe tačne, tu će se i dokazi pronaći, ukazuje Marković. Prema njegovim rečima u našoj zemlji su česti upadi hakera na sajtove, ali su dosad najčešći napadači bili iz Albanije i sa Kosova

Svetske religije su bolest

Anonimusi postoje od 2008. godine i njihove akcije uperene su, kako ističu protiv cenzure na internetu i svega što predstavlja krupni kapital. Pre desetak dana, pripadnici Interpola uhapsili su 25 članova „Anonimusa“ u Čileu, Argentini, Kolumbiji i Španiji zbog, kako je navedeno, umešanosti u napade na prezentacije čileanske elektroenergetske kompanije „Endesa“, kao i kolumbijskog predsedništva i Ministarstva odbrane. Tada je zaplenjeno i oko 250 komada računarske opreme. Anonimusi su nedavno objavili i da su, prema njihovom mišljenju, sve svetske religije „bolest“.

Rušio sajtove po nalogu

Policija sumnja da je uhapšeni haker G. V. iz Pančeva najverovatnije „rušio“ razne sajtove po nalogu osoba iz kriminogene sredine, nezvanično se saznaje. Istraga ide u pravcu da se otkrije ko „stoji“ iza „naredbe“ da se obore ti sajtovi. Inače, osumnjičeni G. V. je uhapšen samo nekoliko sati nakon „oboranja“ sajta Ministarstva pravde, gde je ostavljena poruku u kojoj su građani pozvani na bunt. Kako se saznaje, on je uhapšen u svom stanu u Pančevu, a prilikom pretresa policija je pronašla 800.000 kompromitujućih fajlova. I. P.

Totić: ACTA ne mora biti opasnost za prava privatnosti

Srbija će biti u obavezi da usvoji sporazum ACTA ako on bude prihvaćen u EU, ali neće morati da zanemari svoje propise o zaštiti podataka, rekla je direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić.

– Kada ovaj sporazum stupi na snagu, on će postati deo pravne tekovine EU. To znači da ćemo morati da uskladimo svoje zakonodavstvo sa ACTA, rekla je Totićeva u intervjuu za portal EurAktiv Srbija. Ona je naglasila da se ACTA ne primenjuje direktno, odnosno da svaka država treba da donese sopstvene propise u skladu s tim sporazumom, pa opasnost od kršenja prava ne postoji, jer u članu 4 ovog sporazuma navodi se da on ničim ne može da remeti prava svih država potpisnica koja se tiču zaštite podataka i drugih informacija.