Ona ističe da je do sada prikupljeno 410.000 potpisa, a u nekim državama će u narednim danima skupljanje potpisa na ulicama biti prekinuto jer je prikupljeno onoliko koliko je planirano.

– Ulično skupljanje potpisa će biti nastavljeno u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Hrvatskoj, a 27. juna krećemo sa intenzivnom internet kampanjom i određenim specijalnim događajima, koji će svakog meseca biti posvećeni REKOM-u i zahtevu za osnivanje te regionalne komisije. Na Kosovu je do sada prikupljeno 100.000 potpisa i tamo će ulične akcije prikupljanja potpisa biti prekinute, kao i u Makedoniji, Sloveniji i Crnoj Gori, ukazuje Kandićeva.

Mislite li da ćete uspeti da prikupite milion potpisa, kao što je planirano?

– Da. Dok se ne formira Komisija sasvim sigurno skupićemo i još više.

Da li ćete i sa ovim brojem prikupljenih potpisa pokušati da izvršite pritisak na vlade u regionu?

– Apsolutno, mi smo do sada samo slušali o tome da neke političke partije skupe određen broj potpisa, ali ovo je prvi put da je više od 400.000 potpisa skupljeno na regionalnom nivou i to za jednu regionalnu inicijativu. To je veliki uspeh i pokazatelj da je sazrela društvena potreba da se o prošlosti govori zajednički na regionalnom nivou.

Zašto je u određenim državama odziv slab?

– Ono što je sada evidentno, a to su pokazali i rezultati koje je sprovela agencija Ipsos, da najveću podršku imamo na Kosovu među mladima. Ono u čemu se rezultati istraživanja razlikuju od onoga što se u praksi odvija jeste da su raniji pokazatelji govorili da u Republici Srpskoj nema apsolutno nikakve podrške. Međutim, mi smo ipak organizovali kampanju prikupljanja potpisa i osim u danima neposredno posle hapšenja Ratka Mladića, kada je tamo čitava javnost bila po različitim manifestacijama i protestima, ta akcija ide prilično dobro, iako je bilo brojnih pokušaja antikampanje. Ono što je istraživanje pokazalo jeste da nema podrške u Hrvatskoj i to se i u praksi pokazalo, ali mi to objašnjavamo situacijom koja je stvorena nakon presuda hrvatskim generalima, kada se upadljivo stvorio pojačan otpor prema svemu što podseća na bivšu Jugoslaviju i regionalni pristup.

Da li to znači da Hrvati još nisu spremni da se suoče sa prošlošću i ratnim zločinima?

– Ne, mi mislimo da je sa presudama hrvatskim generalima ova zemlja doživela potres koji je otvorio polje i prostor za suočavanje sa prošlošću. Kod njih je sada taj sudar činjenica i onoga što je bila zvanična interpretacija otvorio polje za preispitivanje, koje neće trajati kratko, ali je važno da je to polje ipak otvoreno.

Smatrate li da je hapšenje Ratka Mladića usporilo ili ubrzalo prikupljanje potpisa za REKOM?

– Mislim da je hapšenje Mladića relaksiralo celu situaciju. Pokazalo se da to nije događaj koji će da potrese Srbiju u smislu da će biti velikih protesta, jer samo desničarske partije i organizacije protestuju, ali nije beznačajno da je to bilo u Novom Sadu i Beogradu. Ono što mene plaši je da je to hapšenje prošlo bez potresa i nije otvorilo polje za suočavanje sa prošlošću. Umesto da smo iskoristili hapšenje Mladića za otvaranje i pokretanje debate o prošlosti, mi to opet propuštamo, ali računam da inicijativa REKOM i sve više javnog govora o njoj mogu da pomognu u pokretanju debate o prošlosti.

Odnos prema zločinima nepromenjen

Da li se promenio odnos prema ratnim zločinima?

– Ne, odnos prema zločinima još nije ono što mi mislimo da je inicijativa REKOM i samo osnivanje komisije ne može da promeni odnos prema zločinima. Sada smo tek u stvaranju preduslova za promenu klime i odnosa prema zločinima.