HOĆE li fakulteti „oteti“ kandidate

Akreditacija ukupno 81 privatne i državne više škole u Srbiji je počela, a završetak rada recenzenata očekuje se do kraja aprila.
Akreditacija će mnoge škole skupo da košta, jer dobijanje dozvole za rad kao visoke škole strukovnih studija košta 400.000 dinara, za visoke škole 540.000 i akademiju strukovnih studija 600.000 dinara. Uz to, više škole plaćaju i po 180.000 dinara za svaki studijski program u školi. S ovakvim cenovnikom najniži iznos koji škola može da plati je 580.000, a najviši, u zavisnosti od broja studijskih programa, može da bude čak nekoliko miliona dinara.

ODREĐENI recenzenti za 29 VIŠIH Škola

Kako saznajemo u Ministarstvu prosvete, škole su predale zahtev za akreditaciju i elaborate na osnovu kojih će akreditacija biti obavljena. Za 29 škola koje žele da prerastu u visoke škole određeni su recenzenti. Ukoliko Komisija za akreditaciju utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava sve neophodne uslove, postoji mogućnost da u Srbiji bude otvoren novi privatni univerzitet i nova visoka škole strukovnih studija. Prema podacima resornog ministarstva, zahteve za prerastanje u fakultete podnelo je pet viših škola, a isto toliko njih želi da postene akademija strukovnih studija. Ostale škole žele da postanu visoke škole akademskih studija i visoke škole strukovnih studija. Ukoliko se škola ne akredituje, obavezu da preuzmu studente imaju druge škole.

U Ministarstvu nisu mogli da nam daju precizne podatke o tome da li su sve škole platile akreditaciju i koliko njih je podnelo zahtev za potpuno ili delimično oslobađanje plaćanja. Kako nam je rečeno, o tome će odlučivati ministar prosvete. Ukoliko škola ne bude akreditovana ostale škole moraju da preuzmu njene studente.
Miroslav Medenica, direktor Više tehničke škole u Novom Beogradu, jedan je od direktora koji nisu imali novac za plaćanje akreditacije za visoku školu strukovnih studija. Škola je podnela zahtev za oslobađanje od troškova i on se nada pozitivnom odgovoru. Škola je prijavila četiri studijska programa za koje treba da plati 720.000 i još 400.000 dinara za akreditaciju ustanove.
– Siguran sam da ispunjavamo sve uslove i standarde akreditacije, kako prostorno tako i u pogledu opreme i laboratorija. Mnogo smo radili i mislim da neće biti problema. Dobro je to što škola, ukoliko ne ispuni sve standarde akreditacije, može ponovo da se prijavi i ispravi nedostatke – kaže Medenica za naš list.
On dodaje da je imao malo problema oko brzine kojom se sve u vezi s akreditacijom događalo, jer je bilo malo vremena, a puno papirologije.
Sadašnja Viša elektrotehnička škola u Beogradu podnela je zahtev za akreditaciju u Visoku školu za elektroniku i računarstvo strukovnih studija koja će trajati tri godine. Škola je, prema rečima direktora Dragoljuba Martinovića, za ukupno devet studijskih programa osnovnih i specijalističkih studija platila 1.620.000 dinara i dodatnih 400.000 za akreditaciju ustanove.
– Imali smo novac za akreditaciju, jer imamo mnogo samofinansirajućih studenata. Mi smo u povoljnoj situaciji jer smo škola za interesantne oblasti – elektroniku i informatiku. Od školarine studenata izdvajamo novac za opremanje škole. Mnogo smo uložili i u samu zgradu škole, ali i u opremu, tako da ne brinemo da ćemo biti akreditovani – objasnio je za Danas Martinović.
On je novinaru Danasa ukazao na jedan veći problem s kojim se škole suočavaju.
– Mnogo me više brine da li će se postupak akreditacije i dobijanja dozvole za rad okončati na vreme. Pitanje je da li će se sve završiti do kraja marta. Veliki broj srednjoškolaca nema vremena da čeka našu akreditaciju, pa će se odlučivati za fakultete, i privatne i državne, koji još uvek ne moraju da brinu o akreditaciji. Bojim se da će nam fakulteti pokupiti kadrove – kaže direktor škole.
Na pitanje da li je opravdano da škole koje koje nemaju dovoljno novca budu oslobođene dela ili cele sume za akreditaciju, on nam je odgovorio da je to delimično moguće.
– Nema opravdanja da neko to traži od države. Država je dovoljno uradila dozvolivši da se u njenim prostorijama naplaćuje školarina samofinansirajućim studentima i da se tako zarađuje. Direktori škola su krivi što vlada nezainteresovanost za njihove programe. Oni moraju više da se marketinški angažuju, da osavremene, naprave privlačne programe za srednjoškolce i tako zarade novac – navodi naš sagovornik.