Foto: BeoinfoČlanovi Komisije za promenu naziva delova naseljenih mesta i naziva ulica Skupštine grada usvojili su predlog da se Sinjska ulica u Nišu preimenuje u Ulicu Blagoja Jovovića.
Ukoliko Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave usvoji ovaj predlog, Niš će, nakon Beograda, nazvati jednu ulicu u gradskoj opštini Crveni krst po Jovoviću, koji je 10. aprila aprila 1957. godine u Buenos Ajresu u Argentini, pucao i ranio Antu Pavelića, vođu hrvatskih ustaša, koji je rukovodio genocidom počinjenim nad Srbima tokom Drugog svetskog rata.
Bojan Marinković (SNS), predsednik Komisije, koji je predložio da Jovović dobije ulicu u Nišu, kratko je prokomentarisao da „na ovaj način Niš ispravlja decenijsku nepravdu prema njemu, kao i da ukazuje počast tom hrabrom čoveku“.
Marinković je, inače, funkcioner i odbornik SNS u gradskom parlamentu, iako je pre šest godina pravosnažno osuđen zbog pretnji novinarima Južnih vesti.
Đokica Jovanović, penzionisani profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže za Danas da „lokalna vlast mora da imitira centralnu vlast jer je zato instalirana u fotelje“.
– Ni ovo nije ništa novo u ovakvoj vrsti vladavine. O papagajskoj, imitatorskoj palanačkoj vlasti su pisali i Nušić i Domanović, pa od ondašnjih partijskih pendreklija dobijali po prstima. Palanačka vlast, kao puka transmisija centralne vlasti, odlika je svake primitivne vlasti. A naša je takva – sunovratila se u prošlost o kojoj bi, iz svog neznanja i svog beslovesnog podaništva, da autoritativno sudi, smatra Jovanović.
Naš sagovornik dodaje da je „jedna od legitimacija političkih režima izmišljanje tradicije (Anderson, Smit, Hobsbaum, Gelner…)“.
– Vladajuća garnitura iz istorije uzima ono što je njoj podobno, uspostavljajući kontinuitet sa njoj odgovarajućom i prerađenom istorijskom prošlošću. U političkom smislu gledano, svaka prošlost ima svoju budućnost. U konkretnom slučaju na delu su mnoge kontroverze. Od toga da je Jovović bio saradnik ondašnje tajne političke policije, da je dolazio u Jugoslaviju, da je Pavelić posle navodnog atentata poživeo više od dve godine i dogurao do Španije, da se o atentatu zna po tome što se Jovović nekome poverio, pa taj kasnije to preneo javnost, kaže Jovanović i dodaje da mu je „žao što je Pavelić okončao svoj život u krevetu, a ne onako kako je Ajhman otišao sa ovog sveta“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
