Ima da nas nema

Od tada do sada, pet vekova evolucije, razvoja društva, napretka nauke, a ovde kod nas, da sada sretnete staricu kod ostataka onog istog saraj-karavana pored Priboja, rekla bi vam „.. ima da nas nema..“ , samo sada bespovratno, od „bele kuge“ ovaj put!

Zvuči neverovatno, ali Priboj koji je važio za poželjno mesto za život, sa ekonomskim pokazateljima među pet opština u SFRJ, pretvorio se u gradić u odumiranju koji će ako se ovakav trend nastavi, za nekih 10-ak godina se vratiti na nivo kasabe iz zapisa gore spominjanog Evlije Čelebije.

Potpuno je neoprostiva indolencija naše lokalne samouprave, nadležnih institucija, kao i odsustvo svesti stanovništva o veličini i opasnosti ovog „problema svih problema“. Neshvatljivo je da uprkos mortalitetu u poslednjih pet godina i izraženim ekonomsko-socijalnim migracijama, koje prete da u potpunosti izbrišu Priboj ovakav kakav ga mi poznajemo, lokalne vlasti, opozicija, stručna javnost, nadležne službe, nisu reagovali niti jednim dokumentom, strategijom, skupštinskom odlukom, vanrednom merom, akcionim planom,, kako bi ovu pošast makar zaustavili!

Kako „nacrtati“ lokalnom „trustu mozgova“ u Opštini, ili „zavrištati“ pribojskoj obamrloj javnosti, da je do juče u pribojskom porodilištu rođeno svega 44 bebe i gotovo je izvesno da ni ove godine nećemo preći brojku 100 novorođenčadi! Peta je godina zaredom kako se u Priboju rađa stotinjak beba! Shvata li iko da to znači da će već sledeće godine u prvi razred biti upisano svega 100 đaka, odnosno četiri odeljenja po 25 prvačića u šest pribojskih osnovnih škola, i da će nam trebati svega četiri učitelja prvog razreda, što znači da od prvog do četvrtog razreda u celom gradu će raditi svega 20 učitelja. U ovom trenutku tačno toliko ih ima na zavodu nezaposlenih, a svaka gradska škola zapošljava veći broj od ovog koji će nam za četiri godine biti potreban u celom gradu! Zašto onda učitelji ćute o ovome i ne preduzimaju ništa?

Ako pratimo dalje kroz osmogodišnju školu ovih 100 đaka i prema pokazateljima o migraciji i procentu pri upisu nakon osmog razreda u srednje strukovne škole u drugim gradovima, doći ćemo prostom matematikom do 60 đaka od ovih 100 koji će se upisati ili u pribojsku Gimnaziju ili Mašinsko-elektrotehničku školu, što znači tri odeljenja po 20 đaka u obe škole! Zašto onda profesori ćute i ne preduzimaju ništa?

Ako prema sadašnjem stanju od tih 60 svršenih maturanata, 20 ode na fakultet, 20 „trbuhom za kruhom“ širom Srbije i sveta, ostaje nam samo 20 mladih ljudi koji će za svega 12 godina od sada čini radnu snagu i ekonomski potencijal ovog grada! Zašto onda roditelji ćute i ne preduzimaju ništa?

Osnovni demografski proračuni i pokazatelji kažu da „kako bi jedna nacija opstala duže od 25 godina, mora imati prosek nataliteta od 2,11 dece po porodici“. Sa manjim prosekom od toga – nacija nestaje! Istorijski nijedna nacija nije opstala sa prosekom nataliteta od 1,9, dok prosek 1,3 nije moguće ispraviti, jer je potrebno 80-100 godina samo da ispravi svoj broj, a pokazalo se kroz vekove da ne postoji niti jedan ekonomski model, koji može da održi društvo za to vreme. Zašto onda država ćuti i ne preduzima ništa?

Ako se broj stanovnika u Priboju između dva popisa, 1991 i 2000. godine, smanjio za 2.343, u Novoj Varoši za 1.705, u Prijepolju za 5.554, ne smem ni da razmišljam kakve će porazne rezultate pokazati predstojeći popis u Srbiji! Slično stanje je u svim pograničnim opštinama jugozapadne i jugoistočne Srbije, ruralnim delovima, kako ovim našim pasivnim, tako i onim ravničarskim u Vojvodini, koji u sledećih 20 do 30 godina sa ovim tendencijama prete da ostanu u potpunosti bez radno sposobnog i reproduktivnog stanovništva! Zašto onda dve trećine Srbije ćuti i ništa ne preduzima?

Usudio bih se reći na kraju, da naše generacije imaju urgentnu obavezu i odgovornost da vratimo život u naše živote, jer ovako podeljeni, uplašeni, dezorijentisani sa “glavama u pesku“… IMA DA NAS NEMA…

Autor je novinar i predsednik UO NVO Centar za razvoj iz Priboja