Inicijativa A11: Srbija jedina u regionu nije preduzela posebne mere zaštite za najsiromašnije

Kako navode u saopštenju, najsiromašniji među nama su još više osiromašili tokom ovog perioda a značajan broj njih, zbog administrativnih procedura, nije čak dobio ni jednokratnu novčanu pomoć države namenjenu svim punoletnim građanima Srbije.

„Najugroženije grupe su: svi korisnici socijalne pomoći, ljudi koji rade na crno ili rade za dnevnice, beskućnici i beskućnice, stanovnici neformalnih naselja, ljudi koji su pravno nevidljivi, tj nemaju lična dokumenta, izbeglice, migranti, tražioci azila, stariji sugrađani koji nemaju status penzionera a socijalno su ugroženi. Reč je o desetinama hiljada ljudi čiji minimum socijalnih i ekonomskih prava država nije zaštitila, izlažući ih tako realnom riziku od dodatnog osiromašenja“, ovo su neki od podataka koji su izneti danas na online debati „Stanje vanredno, siromaštvo redovno“.

Debatu je  organizovala organizacija „A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava“, kako bi javnosti predstavila analizu mera koje je država preduzela tokom vanrednog stanja u cilju zaštite ekonomskih i socijalnih prava svih kategorija ugroženih građana.

Koje kategorije stanovništva su najviše pogođene krizom i na koji način?

„Jedna od zdravstveno pa i životno najugroženijih kategorija tokom vanrednog stanja su stanovnici neformalnih naselja, jer oko 25. 000 njih koji žive u neformalnim naseljima bilo je bez pristupa pijaćoj vodi. U redovnim uslovima oni sami dopremaju pijaću vodu do naselja ali je u uslovima zabrane kretanja to bilo nemoguće. Nedostatak pijaće vode onemogućio im je održavanje čak i minimalnog standarda higijene“, navode iz Inicijative A11.

Krizom su, kako navode, bili pogođeni i radnici za dnevnicu ili na crno, ljudi koji žive od onoga što zarade tog dana i nemaju nikakvu ušteđevinu, niti drugi prihod, niti dobijaju socijalnu pomoć, ostali su bez prihoda onog trenutka kad je zabranjeno kretanje.

„To su sakupljači sekundarnih sirovina ali i oni koji se bave brojnim drugim zanimanjima za dnevnu nadoknadu“, dodaju u saopštenju.

Pravno nevidljiva lica, ljudi bez ličnih dokumenata, takođe spadaju u kategoriju onih koji su pogođeni najviše, smatraju iz A11.

„Ljudi koji nemaju lična dokumenta obično spadaju u grupe ugroženih i po drugim pitanjima (stanuju u neformalnim naseljima, rade za dnevice ili ne rade, nisu na evidenciji socijalih službi). Ovo je višestruko ugrožena kategorija stanovništva kojoj nije pripala ni jednokratna novčana pomoć države od 100 evra jer je uslov za to bio da građanin poseduje ličnu kartu“, dodaju iz A11.

Među njima su i migranti, izbeglice, tražioci azila, za koje se navodi da im je vanredno stanje samo dodatno pogoršalo uobičajeno teške životne uslove.

„Između 6.000 i 9.000 ljudi bilo je protivpravno lišeno slobode i zadržano u prihvatnim centrima i centrima za azil. To znači da je država Srbija praktično uhapsila i zatočila između 6.000 i 9.000 migranata, držala ih pod oružanom stražom predstavnika Ministarstva odbrane tokom dva meseca, bez apsolutno ikakvog pravnog osnova. Realno je očekivati da država Srbija bude tužena pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog ovog dela, jer su takvi postupci već vođeni pred ovim sudom“, naglašavaju iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11.

Još jedna grupa koju navode, a koja je osetila teškoće vanrednog stanja su beskućnici.

„Nema nijednog podatka o tome koliko je beskućnika zaraženo ili preminulo od koronavirusa, gde su oni lečeni, da li su za njih obezbeđena sredstva zaštite, da li im je obezbeđen privremeni smeštaj ili skonište. Ima podataka o tome da su beskućnici dobijali kazne za prekršaje zato što su u vreme zabrane kretanja bili – na ulici“, dodaju iz Inicijative A11.

Predlozi za hitne mere

Inicijativa A 11 predlaže hitno: 1) uvođenje „trećeg“ Kriznog štaba za najugroženije, 2) podršku radnicima u neformalnom sektoru koji su ostali bez posla, 3) povećanje obuhvata i iznosa socijalne pomoći za najugroženije, 4) obustavljanje postupaka prinudnih iseljenja, smanjivanje cena struje, poreza na imovinu 5) tehničku i pedagošku podršku da deca mogu da prate nastavu.