Inicijativa Danasa: Izgradimo učenički dom kao naučno-tehnološki centar 1Foto: Wikipedia

Matematička gimnazija je posebna škola jer su u njoj učenici iz čitave Srbije koji imaju naročit dar za matematiku i prirodne nauke.

Za pedeset godina Matematičku gimnaziju završilo je oko 7.000 učenika. NJihov uspeh vidljiv je po broju osvojenih medalja u toku školovanja i dobijenih naučnih zvanja u daljoj akademskoj karijeri. Na međunarodnim takmičenjima ostvarili su sjajan uspeh osvajanjem više od 500 medalja, što ovu školu svrstava među najbolje srednje škole u svetu.

List Danas rešio je zato da pokrene inicijativu:

* Matematička gimnazija dva puta je proglašena za školu od posebnog značaja. Pored toga, učlanjena je u Evropski savet visokih sposobnosti 1995. godine. Međutim, Zakon o srednjoj školi ne prepoznaje ove posebnosti, već Matematička gimnazija ima pravno-formalni status „obične“ škole (gimnazije). NJen pravno-formalni status može se jednostavno rešiti Zakonom, i to članom koji glasi: „Rad u Matematičkoj gimnaziji i odeljenjima drugih škola u Srbiji, koja rade po nastavnom planu i programu Matematičke gimnazije u Beogradu, izvodi se pod posebnim uslovima.“

Ovaj član omogućava da se rad svih nastavnika u Matematičkoj gimnaziji posebno vrednuje. Nastavnici bi imali reizbor na svakih pet godina. S druge strane, izdvajala bi se odgovarajuća sredstva i za organizaciju i sprovođenje prijemnog ispita, izvođenja nastave, pripreme za takmičenja i inovacije nastavnih planova i programa u skladu sa savremenim tendencijama u nauci i tehnici.

* Dalji razvoj Matematičke gimnazije zahteva i odgovarajuću podršku u infrastrukturi. Pošto školu upisuju učenici iz čitave Srbije, smeštaj i boravak učenika u Beogradu najvažnije je pitanje. Učenici ove škole sa prebivalištem izvan Beograda smešteni su u učeničkim domovima ili u privatnoj režiji. Sobe su višekrevetne i đaci borave zajedno sa učenicima iz raznih škola.
Zašto onda poseban učenički dom – internat za učenike ove škole? Pre svega, svi bi bili okupljeni na jednom mestu, gde bi se uspešno organizovali za učenje, razmenu ideja i mišljenja i druge aktivnosti. Na taj način osim interakcije profesor – učenik razvijala bi se interakcija učenik – učenik. Vannastavne aktivnosti se na ovaj način lakše sprovode. Tako bi se njihovo vrlo aktivno druženje nastavilo i u popodnevnim časovima.

S druge strane, organizacija takmičenja zahteva pripreme i poseban boravak izdvojene grupe učenika, što bi se obezbedilo na istom mestu. U Beograd dolaze i učenici iz regiona i šire iz Evrope i sveta i mogu da se smeste u isti prostor. Više od ovoga, može da se organizuje jedan pravi naučno-tehnološki učenički centar koji će doprineti i novim idejama i inovaciji čitavog nastavnog procesa.

U okviru Centra mogu da se organizuju izdavačka delatnost i stručno usavršavanje nastavnika matematike i prirodnih nauka iz svih škola u Srbiji. Za te namene Centar bi okupljao i bivše učenike, afirmisane u akademskoj karijeri na prestižnim univerzitetima u svetu. Oni bi, takođe, koristili ovaj smeštaj ali i prostor za predavanje koji bi bio namenski moderno opremljen.

Ova inicijativa je posebno preporučena Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade – ministru Mladenu Šarčeviću, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti – predsedniku Vladimiru Kostiću i Univerzitetu u Beogradu – rektoru Vladimiru Bumbašireviću .

Realizacija ovakvog poduhvata podrazumeva podršku državnih institucija, kompanija, bivših učenika, pojedinaca i svih ljudi dobre volje koji žele dalji razvoj Matematičke gimnazije, ali obrazovanja i vaspitanja u našoj zemlji.

Podršku incijativi dali su za sada Milan Raspopović, direktor Matematičke gimnazije 31 godinu , Miloljub Albijanić, profesor Matematičke gimnazije i FEFA , Vladimir Dragović, direktor Matematičke gimnazije od 2004. do 2008, nekadašnji učenik i dugogodišnji profesor, i Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije.

Više u specijalnom izdanju Danasa „Školska slava“ koji se od danas nalazi na kioscima.