Prema njenim rečima, oko 85 odsto učenika pohađa srednju školu, ali svega 60 odsto najsiromašnije dece i 19 odsto Roma. Rankovićeva je ocenila da proces inkluzije nije lak, ali da je realističan i da je uvođenje inkluzivnog obrazovanja uticalo da podizanje kvaliteta obrazovnog sistema u celini i podstaklo nastavnike da unapređuju svoj rad.

Rezultati spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada škola pokazuju da sve veći broj obrazovnih ustanova u Srbiji vodi računa o potrebama svih učenika prilikom programiranja načina rada. Pokazalo se da su škole koje su jednako posvećene obrazovanju svih učenika, dobre u svih sedam oblasti kvaliteta koje se procenjuju prilikom spoljašnjeg vrednovanja. Ipak, analiza ukazuje da nastavnici nedovoljno primenjuju formativno ocenjivanje, kao i da škole moraju posvetiti više pažnje individualizovanom pristupu i diferenciranoj nastavi.

– Spoljašnje vrednovanje je potvrdilo da kvalitetno inkluzivno obrazovanje nije vezano za materijalne uslove u kojima škole rade. Najveći broj primera dobre prakse sreće se upravo u školama u siromašnim sredinama i izdvojenim i kombinovanim odeljenjima u obrazovnim ustanovama u seoskim područjima – kaže za Danas Jasmina Đelić, iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Iskustva članova Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju pokazuju da nastavnici označeni kao primeri dobre prase nisu prolazili neke velike obuke o ovoj temi. Kako se čulo na jučerašnjem skupu, dobri nastavnici su dobri za svu decu, a oni koji rade loše nisu dobri ni za jednog učenika, bez obzira da li je reč o detetu kome treba dodatna podrška ili ne. Argument da nastavnici u redovnim školama nisu dovoljno obučeni za rad sa decom sa smetnjama u razvoju psihološkinja Milena Jerotijević ocenjuje kao „paravan za sopstvenu profesionalnu nekompetentnost“.

– To je floskula, jer su nastavnici obučeni da rade i da podržavaju svako dete. Oni mogu imati nedoumice kada su u pitanju specifičnosti u ponašanju pojedinih učenika, ali na raspolaganju su im seminari stručnog usavršavanja, priručnici i Mreža podrške inkluzivnom obrazovanju – kaže Jerotijevićeva za Danas.

Pomoć

Mreža podrške inkluzivnom obrazovanju okuplja oko 120 članova koji su geografski raspoređeni po celoj Srbiji, a informacije o njenom radu se mogu dobiti u školskim upravama. Na pitanje kakvu vrstu pomoći zahtevaju škole i nastavnici, Jerotijevićeva odgovara da jedan broj prosvetnih radnika traži potvrdu da li je ono što rade dobro, a drugi vid podrške je u sredinama u kojima postoje otpori i negativni stavovi prema inkluzivnom obrazovanju.