Romska ženska mreža koju čini 25 romskih ženskih grupa u Srbiji, već šestu godinu zaredom od 8. marta do 8. aprila obeležava „Mesec romskog ženskog aktivizma“. Kampanja se završava simbolično na Međunarodni dan Roma. Kako za Danas ukazuje Vera Kurtić, izvršna koordinatorka Ženskog prostora, nevladine organizacije na čiju je inicijativu započeta ova kampanja, Romkinje i dalje ne mogu da koriste svoja zakonom propisana prava.
– Mi smo najsiromašnije, najmanje zaposlene, s najnižim stepenom obrazovanja. Suočene smo s najvišim procentom diskriminacije i nasilja u svim oblastima života. Podaci govore da samo jedan od 100 Roma doživi 60 godina života. Iako je, generalno, životni vek žena duži od muškaraca, u romskoj populaciji to nije slučaj, a prosečni životni vek Romkinja u Srbiji je 48 godina – naglašava naša sagovornica.
Ona, ipak, navodi da broj pozitivnih medijskih tekstova o Romkinjama u vreme „Meseca romskog ženskog aktivizma“ raste, pa je prošle godine zabeležen prosek od tri pozitivna izveštaja dnevno.
– Nadamo se da kampanjom doprinosimo da se neke predrasude smanje. Želja nam je da kada čuju reč Romkinja ljudima u Srbiji na pamet prvo padne slika autonomne, integrisane, jake i uspešne žene – kaže Kurtićeva. Naša sagovornica podseća da se tokom devedesetih na ovim prostorima obnovila netrpeljivost prema Romima, a pojavile su se nove predrasude i stereotipi, „što je posledica jačanja nacionalizma i rasizma, kao i sveopšteg osiromašenja društva“.
– Romkinje su hrabro krenule u izgradnju boljeg društva kroz uključivanje u razne oblasti – obrazovanje, borba protiv nasilja i diskriminacije, ekonomsko osnaživanje, promocija i zaštita ljudskih prava… Povezale smo se, iako živimo u različitim krajevima zemlje. Međusobna podrška nam je važna jer se suočavamo s brojnim preprekama. Tako smo i oformile Romsku žensku mrežu, koja predstavlja našu brojnost i snagu. Iako smo puno radile u romskoj zajednici, o nama se izvan nje malo znalo. Loša slika o Romkinjama u medijima je i dalje bila dominantna, predstavljene smo kao pasivne korisnice socijalne brige ili počiniteljke kriminalnih radnji – objašnjava Kurtićeva. Prema njenim rečima, Romska ženska mreža se trudi da inicira sistemska rešenja, te ukloni sistemsku diskriminaciju.
– Menjamo sebe, ali menjamo i sredinu u kojoj živimo, jer je jedino tako moguće nadati se boljem životu za sve – zaključuje Vera Kurtić.
Međunarodni dan Roma
„Za nas je Svetski dan Roma i Romkinja politički važan, jednako kao i Međunarodni dan žena. Čitav period u kome radimo kampanju „Mesec romskog ženskog aktivizma“ ima poseban značaj. Svakog dana u jednom gradu ili opštini, tamo gde živimo i radimo, slavimo glas i aktivizam Romkinja. Iako smo svake godine uspevale da u mestima gde smo aktivne održimo barem jednu aktivnost, suočavamo se sa sve većim nedostatkom makar i minimalnih sredstava da se to izvede. Zato ćemo akcije izvoditi tamo gde je podrška moguća, ali smo i dalje vrlo aktivne na internetu i društvenim mrežama. Ne želimo da odustanemo jer znamo koliko je ovo što radimo osnažujuće za sve Romkinje“, kaže Vera Kurtić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
