Italijansko tužilaštvo pokrenulo je istragu zbog osam slika srednjovekovnih
majstora Ticijana, Tintoreta i Karpača koje se, navodno, nalaze u Narodnom muzeju Beogradu, javlja ANSA, a prenosi Fonet.
“Istraga pokrenuta u Bolonji probudila je nadu u mogućnost da osam remek dela bude vraćeno u Italiju, iz koje su odneta tokom Drugog svetskog rata, za račun tadašnjeg nacističkog maršala Hermana Geringa.
Tvrdi se da se slike čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu, zahvaljujući kontroverznom jugoslovenskom antikvaru Anti Topiću Mimari i inerciji posleratne italijanske diplomatije.
Bolonjsko tužilaštvo je, u saradnji sa odeljenjem italijanskih karabinjera za zaštitu umetničkih dobara, zatražilo da se slike zaplene. Sumnja se da se radi o krivičnom delu držanja ukradenih predmeta, navodi italijanska agencija.
Pomoćnik glavnog tužioca Valter Đovanini i javni tužilac Roberto Čeroni su pre nekoliko meseci bili u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu da bi direktno postavili zahtev srpskim pravosudnim organima. Vrednost slika se smatra neprocenjivom, napominje ANSA.
”Naime, slike su se , posle Drugog svetskog rata, našle u savezničkom sabirnom centru u Minhenu i trebalo je da budu vraćene vlasnicima. Kako navodi ANSA, tada su, međutim, na scenu stupili Mimara, za kojeg se tvrdi da je bio antikvar, falsifikator umetničkih dela, Geringov blizak prijatelj i „dvorski slikar“, i Viltrud Mersman. Ona je 1949. radila u sabirnom centru, a mnogo godina kasnije se udala za Mimaru. Mimara i Viltrud Mersman su tvrdili da Jugoslavija polaže pravo na slike, koje su sredinom pedesetih godina osvanule u Muzeju u Beogradu, kome je Topić, verovatno, uspeo da ih proda, dodaje ANSA.
Italija je, prema svemu sudeći, bila upoznata sa sudbinom slika, ali su osetljiva posleratna situacija i potreba da se zaštite diplomatski interesi osujetili svaku moguću akciju. Slike su se na kratko „vratile kući“ 2004. i 2005. godine, podseća ANSA, kada su „Remek dela beogradskog muzeja“ bila izložena u Bolonji i Bariju.
Karabinjeri su tada obavestili tužilaštvo u Bolonji, zahtevajući da se ispita eventualna odgovornost direktora srpskog muzeja i priređivača izložbe, ali su slike po okončanju izložbe vraćene u Srbiju.”
Na ove novinske napise reagovao je Narodni Muzej u Beogradu saopštenjem u kojem se navodi da su iznenađeni što se njima prenose neproverene informacije preuzete od inostrane novinske agencije i insinuira postojanje zvaničnog zahteva italijanskog tužilaštva povodom dela italijanskih umetnika iz zbirki nacionalnog muzeja.
“Želeli bismo da naglasimo da su sva umetnička dela u zbirkama Narodnog muzeja zakonito vlasništvo Republike Srbije i o njima se muzej stara na visokoprofesionalan način, poštujući sve savremene muzeološke standarde i stručnu etiku. Kada je reč o navodnom zahtevu italijanskog tužilaštva o kojem govori agencijska vest ovom prilikom bismo želeli da napomenemo da Narodni muzej u Beogradu nije dobio nikakav zvanični zahtev italijanskog tužilaštva povodom osam slika italijanskih majstora Ticijana, Tintoreta i Karpača, a koje se prema navodima agencije nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu niti je do Narodnog muzeja u Beogradu došla informacija o navodnoj poseti pomoćnika glavnog tužioca i javnog tužioca Ministarstvu spoljnih poslova u cilju podnošenja zahteva srpskim pravosudnim organima.“
Kako je istaknuto u saopštenju Narodnog muzeja, u njegovim zbirkama se čuva veliki broj dela italijanskih umetnika, a sva dela italijanske kolekcije publikovana u Katalogu zbirke strane umetnosti 1: Italijansko slikarstvo od 14. do 18. veka iz Narodnog muzeja u Beogradu autora R. D҆ Amiko, T. Bošnjak, D. Preradović publikovanom 2004. godine na srpskom i italijanskom jeziku.
„Napominjemo da su dela italijanskih umetnika bila izlagana na mogobrojnim izložbama koje je Narodni muzeja priređivao kako u zemlji tako i u inostranstvu. Tako je izložba Od Karpača do Kanaleta, riznice italijanske umetnosti iz Narodnog muzeja u Beogradu realizovana u Nacionalnoj pinakoteci u Bolonji u periodu od 27. novembar 2004. do 13. februar 2005. godine i u Kastelo Zvevo u Bariju u periodu od 2. mart do 24. april 2005. godine. Izložba Poslanici humanizma.
Riznica italijanskog slikarstva iz Narodnog muzeja u Beogradu na kojoj su bila izložena dela italijanskih umetnika realizovana je takođe i u Umetničkom muzeju Tampere u Finskoj u periodu od 13. maja do 2. oktobra 2005. godine. Beogradska publika je dela italijanskih umetnika imala priliku da vidi na izložbi Klasici italijanske umetnosti – od Paola Venecijana do Frančeska Gvardija u atrijumu Narodnog muzeja, onog istog muzeja koji je u tom trenutku prema novinskim napisima bio zatvoren, u periodu od 22. decembra 2005. do 10. februara 2006. godine.
Ukoliko se u budućnosti pojavi bilo kakav zvaničan zahtev italijanskih državnih organa u vezi sa delima koja su predmet agencijske vesti Narodni muzej u Beogradu će u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja i drugim državnim organima Republike Srbije učiniti sve kako bi se pronašli odgovori i prevazišle postojeće nedoumice.“ istaknuto je u saopštenju Narodnog muzeja u Beogradu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
