Foto: StadaOd izbijanja pandemije, stres pogađa jednog od troje, a anksioznost i osećaj unutrašnjeg nemira jednog od četvoro Evropljana, pokazalo je godišnje istraživanje „Zdravstveni izveštaj 2021.“ farmaceustske kompanije Štada (Stada), koje je među 30.000 ispitanika iz 15 evropskih zemalja uključilo i građane Srbije.
Kada je reč o odgovorima ispitanika iz Srbije, njih 60 odsto je reklo da brine zbog sindroma „izgaranja“ (burnout), dok njih 52 odsto složilo sa tvrdnjom da je pandemija uticala na njihovu mentalnu dobrobit.
Sa druge strane, samo 39 odsto ispitanika iz Srbije je reklo da je tokom pandemije najviše brinulo zbog mogućnosti da se zarazi Kovidom, što se poklapa i sa rezultatima na evropskom nivou, koji su pokazali da je većini Evropljana daleko veću brigu stvarala izolacija i nemogućnost kontakta sa bližnjima.
Tokom istraživanja, koje je sprovedeno tokom marta i aprila ove godine, ispitanici su pitani i da li smatraju da su zdravstveni sistemi njihovih zemalja danas bolje pripremljeni za suočavanje sa novom pandemijom, a njih gotovo 60 odsto u proseku je odgovorilo potvrdno.
Čak 76 odsto Portugalaca i 74 odsto Britanaca smatra da su njihovi zdravstveni sistemi pripremljeni za to, kao i 59 odsto ispitanika iz Srbije.
Kada je, međutim, reč o ukupnom zadovoljstvu funkcionisanjem zdravstvenog sistema u zemlji, samo 49 odsto ispitanika iz Srbije odgovorilo je da je zadovoljno, a razliku od 91 odsto Britanaca ili Čeha. Manje zadovoljni od srpskih bili su ispitanici iz Rusije (41 odsto), Poljske (36 odsto) i Ukrajine (25 odsto).
„Smatram da je, sa jedne strane, jasna poruka o čvrstom poverenju u zdravstvene sisteme, i o sposobnosti tih sistema da uče i da se adaptiraju“, rekao je generalni direktor Štade Peter Goldšmit tokom onlajn konferencije za novinare.
„Sa druge strane, kada je reč o rezultatima iz Srbije, ali i Rusije, Poljske i Ukrajine, treba dodatno istražiti zašto postoji nezadovoljstvo – da li zbog broja postelja u intenzivnoj nezi, da li postoji odgovarajuća komunikacija, koliko je generalno poverenje u zdravstveni sistem“, ukazao je Goldšmit na moguće pravce za dalju analizu.
Štadino istraživanje potvrdilo je da ispitanici iz Evrope velikom većinom (81 odsto u proseku) dele stav da su zdravstveni radnici heroji pandemije, kao i da najveće poverenje po pitanju zdravlja imaju u lekare, apotekare (farmaceute) i naučnike, dok najmanje veruju medijima (10 odsto), političarima ( 7 odsto) i „influenserima“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
