Foto: EPA

„Ovde možemo dodati i velike mogućnosti koje Evropska unija daje pojedinim regionima, a Vojvodina zasigurno može biti jedan od takvih prostora, zbog svoje istorije, značaja i raznolikosti“, rekao je Antonijević u istraživanju Nezavisnog društva novinara Vojvodine „Slabo iskorišćena iskustva i malo nadležnosti“.

Prema njegovim rečima, Vojvodina ima mogućnosti da „nametne svoj ritam“, da pospeši evropske integracije, da prati i traži više od svih institucija koje sprovode Akcioni plan za Poglavlje 23, a ima ih više od 50 – preko ministarstava, do nezavisnih institucije i lokalne samouprave.

Pokrajinski sekretarijati, svaki iz svoje nadležnosti, mogu takodje pratiti sprovodjenje akcionog plana i kontrolisati mere koje su u nadležnosti pokrajine ili koje se tiču pokrajine, naveo je Antonijević.

Podsetio je i da su prava manjina bila poseban uslov za otvaranje pregovora o Poglavlju 23, uz opasku da Vojvodina ima poverene nadležnosti u toj oblasti, ali i svoje izvorne nadležnosti.

„Ukoliko i dalje želimo da se ponosimo time da veliki broj nacionalnih manjina doprinosi bogatstvu naše zemlje, onda Vojvodina mora jasno vršiti kontrolu sprovodjenja akcionog plana za manjine, u svom parlamentu može o tome raspravljati, kao i na Pokrajinskoj vladi. A o sprovođenju akcionog plana za manjine, kao i o sprovodjenju Akcionog plana za Poglavlje 23 nije mnogo raspravljano ni u jednoj od navedenih institucija“, naveo je Antonijević.

On je podsetio da je Radio-televizija Vojvodine imala nekoliko godina sporog ali pouzdanog rasta kvaliteta i gledanosti, da bi posle pokrajinskih izbora i „čistki“ 2016. opet počelo opadanje.

Milan Antonijević ocenio je da je ponašanje nacionalnih saveta nekih manjina, a naročito madjarske, prema medijima koji su im u nadležnosti „napadno slično ponašanju izvršne vlasti u Srbiji prema većinskim medijima“.

Pravnik Veljko Milić ocenio je da Vojvodina, kao autonomna pokrajina, ne učestvuje dovoljno u procesu pregovora u Poglavlju 23 i dodao da se njene institucije pominju samo u vezi sa pitanjima koja se odnose na nacionalne manjine, što znači da brojna druga pitanja nisu prepoznata.

„To je sve posledica politike centralizma koju vladajuće političke elite u Srbiji sprovode već 30 godina, a od koje očigledno nemaju nameru da odstupe“, ocenio je Milić.

Kao primer je naveo da Vojvodina nema ingerencije u oblasti pravosudja, a postojao je period kada je ta pokrajina imala značajne ingerencije u toj oblasti i kada je njen Vrhovni sud bio karakterističan po vrlo kvalitetnoj sudskoj praksi.

Zbog toga bi, rekao je Milić, povećanje ingerencija Vojvodine u pravosuđu doprinelo boljem funkcionisanju pravosudja na nivou čitave Srbije.

Stručnjak za medije Nedim Sejdinović ocenio je da je u kreiranju medijskog zakonodavstva pokrajina u potpunosti marginalizovana, te da pokrajinska administracija nema niti stručnih kapaciteta niti želje da se to promeni.

Prema njegovim rečima, problematično je i to što je Vojvodina svedena samo na transferna sredstva koja se upućuju ka medijima kojima su posredno osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Ocenio je da je pokrajinskoj administraciji jedino bitno da rasporedjuje oko 300 miliona dinara za medije nacionalnih saveta i odredjeni, neuporedivo manji iznos putem konkursnog sufinansiranja, ali da bilo koja druga aktivnost po kojoj bi se prepoznali značaj i specifičnost vojvodjanske medijske scene – izostaje.

Medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš kazala je da je, kada je manjinsko informisanje u pitanju, poseban problem sa RTS-om njegovo uvek isto opravdanje da ima nameru da uvede sadržaje na manjinskim jezicima, ali da za to nema novca.

Ona je kao dodatni problem za manjinsko informisanje navela i jačanje uticaja vladajuće Srpske napredne stranke u nacionalnim savetima, koje samo dodatno pogoduje jačanju dosadašnje prakse da se ključna pitanja i rešenja dogovaraju izmedju većinske i manjinske elite.

Izveštaj, čiji je autor novinar Dalibor Stupar, nastao je u okviru projekta „Vojvodjanska inicijativa za EU“, koju uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbije sprovodi Vojvodjanska inicijativa za EU.

Vojvodjanska inicijativa za EU je formirana 9. marta 2016. godine od strane organizacija civilnog društva u Vojvodini, s ciljem da se artikulišu interesi građana ove pokrajine u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Vojvodjansku inicijativu za EU, potpisivanjem Sporazuma o osnivanju, formirale su sledeće organizacije: Centar za regionalizam, Novosadaska novinarska škola, Zelena mreža Vojvodine, Asocijacija potrošača Srbije (APOS), Centar lokalne demokratije (LDA), Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Građanski fond Panonija i Pokret gorana Vojvodine.

Povezani tekstovi