Izbeglička drama: "Jel ste vi došli da nas registrujete?" 1Foto: Vuk Jeremić

Kada je Nakim (32) pre mesec dana stigao do Mađarske, pomislio je da se njegov šestomesečni put bliži kraju. Očekivao je da će vrlo brzo stići u Austriju ili Norvešku o kojima je maštao kada je krenuo iz Avganistana. Međutim, mađarske vlasti su pred njega stavili nemoguć izbor.

– Rekli su mi da biram – ili da se vratim u Srbiju ili da provedem mesec dana u zatvoru, pa da me oni pošalju u Srbiju. Sada sam ovde i ne znam šta da radim. I Hrvatska i Mađarska su zatvorile granice – priča Nakim.

On je jedan od 436 ljudi koji su trenutno smešteni u prihvatnom centru Adaševac. Ovaj hotel pokraj autoputa Beograd – Šid adaptiran je kako bi se smestile izbeglice koje su se zatekle u Srbiji. Jedan je od tri prihvatna centra u opštini Šid i predstavljaju privremeni dom za približno 1.000 izbeglica. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u Srbiji je između tri i tri i po hiljada izbeglica i svi oni su smešteni u prihvatnim centrima. Čekaju da se otvore granice.

Većina „gostiju“ hotela Adaševac su mlađi ljudi sa porodicama. Ima i dosta dece.

– Jel ste vi došli da nas registrujete? Rekli su nam da čekamo ovde i da će nas registrovati, ali nam se dve nedelje niko ne javlja – pita na odličnom engleskom dečak koji nema više od deset godina. Pored njega stoji stariji muškarac, njegov otac ili rođak, i željno iščekuje prevod razgovora. Nakon odričnog odgovora obojica ravnodušno odlaze.

Koji kilometar dalje u prihvatnom centru Šid – stanica ista slika. Smeštajni kapaciteti od 400 kreveta su popunjeni. Sasvim mala deca trčkaraju po centru igrajući se sa malim žutim psom. Oni nešto stariji igraju odbojku sa fudbalskom loptom. Deluju bezbrižno što ne može da se kaže za starije „žitelje“ centra. Dok su granice bile otvorene, na ovom mestu su izbeglice ulazile u voz za Hrvatsku. Vozova danas više nema.

– Od septembra prošle godine kroz ovaj centar je prošlo 700.000 ljudi. Od marta je tranzit stao. Ovi ljudi su sada blokirani i ko zna do kada će ostati. Pred nama su potpuno novi izazovi – govori Ivica Jović, pomoćnik predsednika opštine Šid.

U savladavanju tih izazova lokalne samouprave, koje su najviše pogođene izbegličkom krizom, imaće pomoć. Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodnu saradnju u narednom periodu realizovaće Projekat podrške lokalnim zajednicama u odgovoru na izbegličku krizu.

Kako nam je rečeno iz fondacije, projekat je vredan 700.000 dolara a cilj mu je podrška i unapređenje sposobnosti odabranih lokalnih samouprava, volonterskih organizacija i organizacija civilnog sektora u odgovoru na izbegličku krizu. Projekat će podrazumevati treninge i radionice u odabranim opštinama posebno prilagođenim potrebama svake od njih, kao i nabavku opreme koja je potrebna opštinama i organizacijama civilnog sektora.

Treći prihvatni centar, Principovac, nalazi se na samom graničnom prelazu sa Hrvatskom. Ova bivša dečja bolnica je prošle godine, nakon odluke Mađarske da zatvori granice, preuređena u prihvatni centar. Tada, ovo je bila samo usputna stanica na putu ka Evropskoj uniji. Danas, oko 200 ljudi ovu zgradu nevoljno naziva dom.

– Prijavili smo se za azil u Mađarskoj i sada čekamo da nas pozovu. Uz božju pomoć ćemo preći granicu – priča nam Sidikola (35) iz Avganistana. Dok se granice ne otvore izbeglice vreme prekraćuju igranjem odbojke i društvenim mrežama. Pedeset metara dalje graničari lenjo posmatraju prolaznike. Granica do daljeg ostaje zatvorena.

 

Stefanović: Manje migranata

Beograd – Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je, prilikom obilaska pripadnika policije i vojske angažovanih na zaštiti granice prema Makedoniji, da se smanjuje broj migranata koji pokušavaju da ilegalno uđu u Srbiju, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova u Beogradu. Stefanović je rekao da Srbija pokazuje da može da se nosi sa migrantskom krizom. Za pet dana je na granici sa Bugarskom i Makedonijom više od 1.000 ljudi sprečeno da ilegalno uđe u Srbiju, naveo je Stefanović.

D. D.

 

 

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Izbeglička drama: "Jel ste vi došli da nas registrujete?"”

  1. Ovde se radi o nepremostivim civilizacijskim razlikama. Bilo kakva integracija ovih džihad-kolonista (za neupućene, džihad se ne provodi samo ratom, već i seobama „pravovernog“ naroda) u društva koja su krajnji cilj nihove najezde je potpuno nemoguća. To bi bilo kao kada bi vremeplovom prebacili stanovnika države Karla Velikog (početak 9. veka) u neku današnju evropsku zemlju uz očekivanja da će se uklopiti u moderni način života. „Migrantima“ koji, po nečijem precizno skrojenom planu, hrle u evropski socijalni raj u domicilnim sredinama je u potpunosti onemogućeno zadovoljavanje seksualnih nagona, osim u bračnim zajednicama koje ne može svako da priušti. Stoga i ne čudi visok stepen fanatizma i violentnosti jer to je posledica ove bazične frustracije, a zabrana kontracepcije dovodi do nekontrolisanog razmnožavanja. Pa zašto bismo mi snosili posledice nečije zatucanosti? Ne priznajem ljudska prava nikome ko samoga sebe svodi na nivo ispod animalnog, i još to naziva verom i kulturom.

  2. Takozvani migranti, a zapravo džihad kolonisti, nemaju nikakvu nameru da se integrišu u evropsko društvo (svi Arapi Evropu mrze iz dna duše). Oni i ne odlaze u Nemačku, Francusku i Švedsku, već u muslimanske enklave u tim zemljama, tako da se njihova teritorija povećava dok domicilno stanovništvo konstantno gubi svoj životni prostor (tačnije, više gotovo da i ne postoje područja u kojima su potpuno zaštićeni od agresije propagatora muslimanskog rigidnog pogleda na život). Problem je u tome što većina ljudi ne shvata da ne postoji "umereni" islam koji stoji nasuprot nekakvom "ekstremnom". Ta religija je po sebi ekstremna i totalitarna jer nastoji da ovlada clokupnim ljudskim životom (nijedan segment privatnosti nije izuzet od verske regulative). Prema tome, ne može postojati sekularna država u kojoj je islam dominantna religija, a svi ovdašnji muslimani koji žive u skladu sa evropskim vrednostima, i koje mi percipiramo kao predstavnike umerenog islama, ustvari i nisu muslimani.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.