Izborni rezultati nisu ugroženi

– Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave javljalo se jako mnogo ljudi tokom izbornog dana, a jedan od većih problema bilo je to što su građani znali da se nalaze u biračkom spisku, ali na mestu glasanja nisu mogli da ih nađu. Mi smo onda proveravali, nalazili ih i davali im broj pod kojim se vode kako bi mogli da ih pronađu i omoguće glasanje – kaže za Danas ministarka državne uprave Ana Brnabić, i dodaje da je 2. aprila u tom ministarstvu bilo otvoreno sedam telefonskih linija i da je tim zaposlenih odgovarao na pozive i pokušavao da pomogne. Inače, kaže Brnabić, izmene i upis u birački spisak na nivou ministarstva bile su moguće do 17. marta u ponoć, kada je spisak zaključen.

To nije jedini problem sa biračkim spiskovima jer, prema podacima o stanovništvu koje vodi Republički zavod za statistiku, pravo glasa ima čak 800.000 građana više nego što Srbija ima punoletnih stanovnika. Naime, Srbija ima 7.186.962 stanovnika, a punoletnih građana koji mogu da glasaju 5,9 miliona. U jedinstveni birački spisak za ovogodišnje predsedničke izbore, međutim, upisano je 6,7 miliona birača. Tu se i ovoga puta našao veliki broj preminulih, a jedno od „inventivnih objašnjenja“ koje daje administracija je da porodice treba da obaveste vlasti, sa dokazujućom papirologijom, kako bi umrla osoba bila skinuta iz biračke evidencije. Novina na ovim izborima je i to što na spiskovima nije bilo upisano dosta mladih, kao i da je mnogima promenjeno biralište, pa su zbog toga i odustajali od glasanja. To su nam potvrdili kako čitaoci, tako i javne ličnosti koje su bili svedoci ovakvih „propusta“ na izbornim mestima.

Bojan Klačar iz CeSID-a kaže za Danas da je razlika između realnog broja onih koji mogu da ostvare biračkog pravo i onih na spisku veća i od milion, ali da ta razlika nije mogla da utiče na ishod izbora.

– Ne radi se samo o umrlima, već i o onima koji imaju dvojno državljanstvo, ali u zemlji u kojoj žive nisu u mogućnosti da glasaju. Dodatni problem kod ljudi sa dvojnim državljanstvom je i taj što druge države nisu u obavezi da obaveštavaju Srbiju da je neko od njenih građana preminuo. Na primer, ako neko čitav život provede u Nemačkoj, tamo i umre, nemačke vlasti ne šalju umrlice lokalnim samoupravama u našoj zemlji. Ista je situacija i sa Crnom Gorom, gde takođe živi veliki broj građana Srbije sa dvojnim državljanstvom, ali i sa drugim državama – navodi Klačar. On dodaje da lokalne samouprave ne mogu da izbrišu nikog iz biračkog spiska, dok ne dobiju zvaničan dokument da je neko preminuo, zbog čega je veliki broj umrlih dobio poziv za glasanje.

– Drugi deo problema je državna administracija. Birački spisak je produkt rada više institucija – opština, ministarstava, MUP-a. Kada njihov rad bude usaglašen, imaćemo ažuriran birački spisak – naglašava Klačar. On dodaje da neažurnost u biračkim spiskovima ipak nije mogla da ugrozi izborni proces niti utiče na ishod glasanja.

– Teško je zamisliti zloupotrebe, jer bi neko morao da krivotvori čitava dokumenta da bi preminuli glasali. Teoretski je moguće, ali ne u tolikom broju da bi to uticalo na ishod izbora – zaključuje Klačar.

Problemi sa biračkim spiskovima na predsedničkim izborima nisu beleženi samo u Srbiji, već i u dijaspori gde određen broj građana nije mogao da glasa, jer se nije nalazio na spisku.

Naša čitateljka Slađana Đorđević, inače u šestom mesecu trudnoće, prevalila je put od Luksemburga do Pariza, ali nije uspela da glasa jer njeno ime nije bilo na biračkom spisku. Zbor toga je uputila žalbu RIK-u. Kaže da je spremna da se izbori „da se čuje glas i onih koje očigledno niko ne želi i nema nameru da pita za bilo kakvo mišljenje, o politici i građanskim pitanjima uopšte“.

– Više od četiri godine živim u Luksemburgu. Ovde ne postoji mogućnost da građani Srbije glasaju, pa se tako ide u najbliže konzulate, što zahteva veliku organizaciju, novac i vreme. Još 7. marta sam se prijavila mejlom konzulatu u Parizu radi upisa na birački spisak, prema uputstvima sa sajta ambasade i Ministarstva spoljnih poslova. U konzulatu su mi potvrdili prijem podataka, koje su, kažu, prosledili MSP-u, i rekli da čak iako ne dobijem zvaničan poziv poštom za glasanje, moći da glasam u Parizu u prostorijama Srpskog kulturnog centra – priča Đorđević.

Međutim, 2. aprila njenog imena nije bilo na biračkom spisku i ona je uložila žalbu na odvijanje izbornog procesa, tražeći odgovore na pitanja šta se dogodilo sa njenim glasom i šta RIK namerava ubuduće da uradi da bi sprečila ovakve situacije. Slađanin slučaj nije usamljen, jer je sličnih primedbi bilo i na drugim glasačkim mestima u dijaspori.

Brnabić: Prvo registri, onda elektronsko glasanja

Na pitanje da li postoji mogućnost da se u skorije vreme našim građanima omogući i elektronsko glasanje, ili bar da overa potpisa potrebnih za kandidaturu bude moguća onlajn, ministarka kaže da u naredne dve godine to ne bi trebalo očekivati. „U toku je izrada centralnog registra stanovništva i adresnog registra. Kada njih budemo mogli da spojimo, bićemo bliži elektronskoj komunikaciji sa građanima, a jedan od primera nam je i Austrija, gde se već sada radi elektronski popis stanovništva“, kaže Brnabić.