Na vrata 60 izbegličkih porodica u Nišu kucaju izvršitelji 1Foto: Privatna arhiva

 Zakucali su uveče u devet sati na vrata, moj suprug ih je pustio, takav je čovek, ja ne bih. Popisali su nam televizor, mašinu za veš, zamrzivač, fotelje koje nisu za upotrebu- ono malo sirotinje što smo iz Hrvatske uspeli da donesemo ili smo kupili od naše izbegličke muke, berući višnje, jagode i kruške ili skupljajući puževe.

Čekamo svaki dan da zazvone i pokupe tu sirotinju, a da nas posle i izbace iz stana, kaže Zora Krnjaja, jedna od stanarki zgrade sa 60.tak stanova solidarnosti u niškom prigradskom naselju Pasi Poljana u kojima su od 2008. godine smeštene izbeglice iz Hrvatske.

Prema saopštenju Srpskog pokreta Dveri, čiji su ih predstavnici nedavno obišli, većem broju ovih izbegličkih porodica preti iseljenje iz stana i plenidba imovine zbog dugova za gradsku kiriju koju nisu mogli da plaćaju jer su socijalno ugroženi. Iako je reč o stanovima solidarnosti, koji su izgrađeni uz pomoć stranih donacija po projektu Vlade Srbije, Vlade Italije i Ujedinjenih nacija, a koji je trebalo da obezbedi „trajnu integraciju izbeglica“, oni ih nisu dobili u vlasništvo, niti imaju pravo da ih otkupe, a već 13 godina plaćaju zakupninu po tržišnoj, a ne beneficiranoj ceni.

– Mislili smo da smo došli do nekog krovića nad glavom. Četiri godine smo bili u ratu pa proterani iz Kninske krajine, zatim smo morali da odemo i sa Kosova gde smo preživeli bombardovanje, pa smo živeli u nekoliko gradova u užoj Srbiji. Konkurisala sam za ovaj stan jer sam tada primala samo 4.500 dinara sa Biroa za zapošljavanje, a majka, muž i ćerka nisu radili. Rekli su nam: Gospođo, ne brinite, to je vaše. Nije postalo naše, a kiriju smo plaćali koliko smo mogli. Muž i ja smo stari i bolesni, živimo od 15.000 dinara socijalne pomoći, više gladujemo nego što smo siti. Zbog izvršitelja živimo ni na nebu ni na zemlji. Izgleda da smo došli u gore od onog od čega smo utekli- kaže Krnjaja.

NJen komšija Jovica Medoš, rodom iz Knina, dodaje da su stanove u Pasi Poljani dobili nakon 13 godina potucanja po privatnim stanovima i izbegličkim centrima. Tada su se, kaže, dodelom tih stanova hvalili Ivica Dačić i ostali, a danas Aleksandar Vučić „priča priče“, kojima „apsolutno ne treba verovati“, jer narod teško živi.

– Tačno je da smo tada potpisali rešenja za zakup ovih stanova, bilo je hitno, ali nam je rečeno da ih niko od nas „neće plaćati“, a govorilo se da ćemo ih dobiti u vlasništvo ili otkupiti. Umesto toga, već 13 godina Gradskoj stambenoj agenciji plaćamo 1,60 evra po kvadratu, pa stan od 60.tak kvadrata dostiže stotinak evra, kolika je kirija po tržišnoj vrednosti u ovom prigradskom naselju. Umesto „trajne integracije izbeglica“, sada nam šalju i sudske izvršitelje- kaže Medoš za Danas.
Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski juče nije dovorila na pitanja našeg lista vezana za ovaj slučaj. Ostali smo uskraćeni za odgovore da li Grad ima rešenje za ovakav problem ili planira da ga ponudi, kao i da li je pokušao da ga razreši uz pomoć Republike. Bez odgovora je ostalo i pitanje zašto se zakupcima ovih stanova solidarnosti, pritom izgrađenih uz pomoć stranih donacija, naplaćuje zakupnina u punoj tržišnoj vrednosti.

Prema rečima ove grupe izbeglica u Pasi Poljani, među njima ima „bolje stojećih“ porodica, ali i onih koji „žive bez struje i vode“, koje su im isključene zbog dugovanja. Ukoliko budu izbačeni iz stanova, završiće na ulici jer nemaju alternativni krov nad glavom, kažu oni.

Dveri pisale gradonačelnici Niša

Tamara Milenković Kerković, potpredsednica Dveri i predsednica niškog odbora te stranke, uputila je ovih dana dopis gradonačelnici Sotirovski, u kojem apluje da Grad u saradnji sa Republikom što je moguće pre reši problem 60 izbegličkih porodica iz Republike Srpske Krajine koje sada žive u Pasi Poljani, a preti im zaplena pokretne imovine i iseljenje iz stanova.

U dopisu je navedeno da je problem moguće rešiti „ili tako što bi ovi stanovi bili dodeljeni u trajno vlasništvo onim porodicama koje nemaju drugu imovinu, ili tako što bi visina zakupa zavisila od stepena socijalne ugroženosti porodica, ili tako što bi bilo dato pravo otkupa stana po povlašćenoj ceni“.

Grad bez razumevanja i za postradale u požaru

Gradonačelčnica Niša Sotirovski je krajem prošlog meseca najavila da će svaka od deset porodica, sa ukupno oko 40 članova, koje su stanovale u montažnim barakama u blizini tehničkih škola koje su početkom aprila izgorele u velikom požaru, dobiti po 250.000 dinara za rešenje svog stambenog problema.

– Pa, izvolite, veliki je Niš, birajte privatne stanove, plaćajte 100, 200, 300 evra, koliko god… I birajte koji vam komfor odgovara- rekla je ona, dodajući i da ih je “Građevinar”, preduzeće u stečaju u čijem su vlasništvu izgorele barake i u kojem su nekada radili članovi ovih porodica, obavestio da su oni u tim kućama godinama živeli “bez bilo kakvih legalnih papira i ugovora”.

Ovakva izjava- koju su deo javnosti i opozicija nazvali skandaloznom, usledila je nakon što su u javnost dospeli snimci krajnje neuslovnog, zapuštenog i prljavog gradskog socijalnog stana koji je na privremeno korišćenje dobila porodica Stanković, kao prva među postradalima.

Pre objavljivanja ovog snimka, gradonačelnica i njeni saradnici obećavali su porodicama koje su ostale bez krova nad glavom u ovom požaru da će dobiti socijalne stanove na korišćenje na dve godine, uz plaćanje zakupnine od 8.000 dinara mesečno. Još ranije, neposredno nakon požara, oni su velikodušno obećali “trajno rešenje stambenog problema ovih porodica”.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

19 reagovanja na “Na vrata 60 izbegličkih porodica u Nišu kucaju izvršitelji”

  1. Ni nama Srbima iz Srbije ništa nije bolje.
    Naprotiv, bez da budem maliciozna, pogledajte sta grade Srbi iz Hrvatske, sa Kosova i Crnogorci.
    Odakle novac?
    Zaradili?
    Gde?

  2. Šta reći na sve ovo, tuga i jad, izvršitelji kucaju samo na vrata siromašnih, njih nema ko da zaštiti, ljudi su često i pravno neuki pa ne znaju i svoja prava i kako da se odbrane od ovih dahija. Ovim problemom bi trebao da se pozabavi i komesarijat za izbeglice, a ne samo da propagira kako smo gostoljubivi prema izbeglicama iz celog sveta, a naš narod se zlopati i strada u sopstvenoj zemlji.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.