FoNet/TV FoNet

Asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić smatra da „ne bi trebalo da se krene od
prošlosti“, jer smo, kako je naveo „izgubili mnogo godina na pokušaje suočavanja s prošlošću“.

„Ne možemo da pričamo o tome kako će izgledati budućnost, kako će izgledati odnosi Srbije i Kosova, kako će se razvijati stvari u tom pogledu ako na iskren način ne sagledamo te činjenice i šta se u prošlosti dešavalo“, rekao je Stjepanović na debati „Perspektive dijaloga o Kosovu“, koju je organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava na Fakultetu političkih nauka.

On je rekao da je „nemoguće razgovarati o tome bez oslanjanja na činjenice ko su žrtve, ko je počinio te zločine, sa koje pozicije i kakve su uloge različitih državnih, vojnih, policijskih i ostalih struktura u tim zločinima zbog toga da prestanemo da sanjamo o tome da ćemo u nekom novom ratu ostvariti ciljeve koje nismo ostvarili u poslednjem ratu“.

Stjepanović je rekao da bi trebalo da prestanemo da gledamo „sa pozicije visine“.

„Sa ovih tribina može vrlo jasno da se vidi da kada pričamo o Kosovu mi vidimo sebe i uopšte ne uzimamo u obzir da tamo žive živi ljudi, pristojni, školovani ljudi, da tamo funkcioniše život, da oni imaju probleme, da su ti problemi slični onima koje mi imamo ovde.To je i nipodaštavanje srpske zajednice na Kosovu, jer se u sklopu svega toga ni oni ne uzimaju kao neki faktor koji može o bilo čemu da razmišlja i odlučuje, nego sve odluke treba da dođu iz Beograda“, rekao je on.

Stjepanović je rekao i da mu nije jasno šta je cilj unutrašnjeg dijaloga.

Surlić je rekao da smo „izgubili mnogo godina na pokušaje suočavanja s prošlošću, a došli smo do vrlo loših rezultata“.

On je rekao da se stalno priča ko i na koji način je nekome naneo nepravdu, a što više protiče vreme to se više udaljavamo od činjenica, ljudi vremenom kreiraju sopstvene istine koje su u suprotnosti.

On je rekao da unutrašnjem dijalogu nedostaje to što nisu jasno izrečeni njegovi principi i da mora da postoje dva ključna principa unutrašnjeg dijaloga o Kosovu.

Prema njegovim rečima, prvi je da je „svaki stav legitiman, od toga da li neko tvrdi da je Kosovo nezavisno do toga da je Kosovo suštinska autonomija i da se samo u tom okviru
treba razgovarati“.

„Smatram licemernim da se društveni akteri pozovu na unutrašnji dijalog, a da neko onda izađe i u okviru političke arene kaže ovaj je predložio ovo on je izdajnik ili ovaj je patriota. Ako svako ima pravo da iznese svoje mišljenje onda je osnovni princip svaki stav je legitiman. Zašto onda pokrećemo unutrašnji dijalog ako to treba da bude predstava“, upitao je Surlić.

On je rekao da je drugi princip da svako ima pravo da bude uključen u dijalog.

Kako je naveo, civilno društvo bi trebalo da napravi odlučujući pritisak na Vladu i njene institucije i da traži da ima aktivniju ulogu u ovom procesu.

Surlić je ocenio da je dobro ono što je do sada urađeno u okviru unutrašnjeg dijaloga, jer bi kako on smatra, svi trebalo da se izjasne o ovom pitanju.

Direktorka Nove društvene inicijative iz Severne Mitrovice Jovana Radosavljević rekla je da unutrašnji dijalog koji se dešava u Srbiji ne uključuje predstavnike Srba sa Kosova.

„Unutrašnji dijalog se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine i direktno se samim tim tiče i integracije Srba u kosovski pravni i institucionalni okvir“, rekla je Radosavljević.

Ona je dodala da je Srpska lista „produžena ruka Beograda“ i da je „iz perspektive lokalnog stanovništva diskutabilo“ ono što ona radi na terenu.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi rekao je da bi na kraju pregovora trebalo da se napravi pravno obavezujući dokument, koji će imati odlike međunarodnog ugovora, koji će potpisati Beograd i Priština, a Evropska unija garantovati da će se on sprovesti.

„Ubeđen sam da taj ugovor niti će biti istorijski, niti će biti pomirujući, niti će neko tu nešto suštinski da kaže, već će biti tehnički, vrlo proceduralan i neće rešiti ono s čime se naše društvo suočava već nekoliko decenija“, rekao je Beširi.