Izjašnjavanje Saljiha Mustafe o krivici pred sudom za zločine OVK 28. oktobra 1Foto:Pixabay

Po saopštenju suda, Mustafa će pred sudiju za prethodni postupak Nikolu Gijua (Nicolas Guillou) biti izveden u 15 sati.

U prvom pojavljivanju pred sudijom Gijuom, Mustafa je, 28. septembra, odbio da se izjasni o krivici dok se ne konsultuje sa braniocem.

Po pravilniku suda, optuženi ima pravo da se o krivici izjasni u roku od 30 dana.

Mustafa (48) je prvi bivši oficir OVK koji je uhapšen na Kosovu i prebačen u Hag po optužnici Specijalizovanih veća Kosova, kako se sud zvanično zove.

Optužen je, u četiri tačke, za ratne zločine: proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo zarobljenika 1999.

Optužnicu protiv Mustafe, koji se pred sudom predstavio kao „savetnik u Ministarstvu odbrane Republike Kosovo“, sudija Giju potvrdio je 19. juna, a optuženog su 24. septembra u Prištini uhapsile snage Euleksa. Sutradan je Mustafa prebačen u Hag.

Po optužnici, Mustafa je bio „komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije, koje je pripadala operativnoj zoni Lab OVK“.

Zločini za koje je Mustafa optužen počinjeni su nad najmanje šest osoba „na imanju u mestu Zlaš na Kosovu koje je služilo kao zatvor“, od 1. aprila do 19. aprila 1999.

Jedan zarobljenik je bio ubijen.

Iz optužnice proizlazi da su žrtve zločina bili Albanci.

Po optužnici, ti zločini počinjeni su „na imanju u mestu Zlaš na Kosovu koje je služilo kao zatvor“ OVK, od 1. aprila do 19. aprila 1999.

U periodu od 19. aprila do kraja tog meseca 1999., jedan zatvorenik je bio ubijen, piše u optužnici. Ostali su, posle zlostavljanja i mučenja, pušteni na slobodu, proizlazi iz optužnog akta.

Da su žrtve kosovski Albanci, koje je OVK smatrala saradnicima vlasti Srbije, proizlazi iz navoda optužnice da je, tokom ispitivanja i zlostavljanja, Mustafa zarobljenike nazivao „špijunima“ ili im je tražio da „otkriju špijune“.

Takođe, optužnica tereti Mustafu da je zarobljene diskriminisao „na političkoj osnovi“, iz čega se može zaključiti da su to bile osobe koje je OVK video kao političke protivnike među Albancima.

Mustafina jedinica imala je, po optužnici, „500-600 vojnika koji su dejstvovali uglavnom na gradskim područjima Prištine i Obilića i u njihovoj okolini, kao i i na području Goljaka, gde je smešteno selo Zlaš“.

Imanje u selu Zlaš, Mustafina jedinica koristila je „kao skrovište i mesto za zatvaranje i saslušavanje“ zarobljenika, „koji nisu aktivno učestvovali u neprijateljstvima“.

„Približno od 1. aprila 1999. do 19. aprila 1999, Saljih Mustafa i izvesni drugi pripadnici OVK, među kojima su vojnici zvani Tabut ili Tabuti ili Komandant Tabuti, Iljmi Velja, Bimi, Dardani Afrim, bez redovnog zakonskog postupka lišili slobode na imanju u Zlašu najmanje šest lica. Držali su ih pod stražom, između ostalog i u jednoj zaključanoj štali, i podvrgavali surovom postupanju i mučenju“, piše u optužnici.

Zarobljenici su držani pod nehumanim uslovima, bez dovoljno hrane, vode i zdravstvene nege, kao i sanitarnih i higijenskih objekata.

Navedena grupa, kojom je komandovao Mustafa, „redovno je zarobljenike zlostavljala…fizički – premlaćivanjem raznim predmetima, paljenjem kože i davanjem elektrošokova“.

Psihičko zlostavljanje uključivalo je „pretnje smrću i nanošenje teških telesnih povreda, strah, ponižavanje, diskriminaciju na političkoj osnovi, zastrašivanje, maltretiranje, saslušavanje i prisilne ili iznuđene
izjave i priznanja“.

„Dok su ih držali u zatočeništvu, na neke zatvorenike su mokrili na očigled drugih zatvorenika“, piše u optužnici o Mustafinoj grupi.

U optužnici je opisano kako je Mustafa lično „saslušavao i tukao“ najmanje trojicu zarobljenika, čija su imena zaštićena, nazivao ih „špijunima“ ili tražio da „otkriju imena lopova i špijuna“.

Mučenjem je optuženi Mustafa, sa svojom grupom, zarobljene „diskriminisao na političkoj osnivi“, tvrde tužioci.

„Zlostavljanje na imanju u Zlašu imalo je kod žrtava za posledicu gubljenje svesti, prelome kostiju, poniženje, telesnu unakaženost, teške podlive, opekotine i rane, obilno spoljno krvarenje, kao i duševne i telesne tegobe koje su se nastavile i nakon što su žrtve puštene na slobodu“, navodi se u optužnici.

Mustafa je optužen i da je „bio prisutan“ kada je jedan zarobljenik, čije je ime zaštićeno, doveden u Zlaš, da bi ga pripadnici OVK potom „izdvojili, tukli i mučili okrutnije nego druge zatvorenike“.

„Poslednji put je viđen živ 19. aprila 1999…Njegova porodica ga više nikada nije videla“, piše u optužnici.

Telo zarobljenika je pronađeno tek nakon što je Mustafina jedinica, krajem aprila 1999., napustila imanje u Zlašu.

Mustafa je optužen kao učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa njemu potčinjenim vojnicima OVK „komandantom Tabutijem, Iljmi Veljom, Bimijem, Dardanom, Afrimom“ i drugima.

Cilj tog poduhvata bilo je počinjenje navedenih zločina.

„Svojim činjenjem i nečinjenjem…Saljih Mustafa je direktno izvršio radnje proizvoljnog lišavanja slobode i držanja u zatočeništvu, kao i surovog postupanja i mučenja“, piše u optužnici.

Kako navode tužioci, „tokom čitavog inkriminisanog perioda, Saljih Mustafa je bio komandant jedinice Agencije i priznati vođa na imanju u Zlašu koje je služilo kao zatvor. On je de jure i de facto rukovodio i komandovao pripadnicima OVK koji su izvršili krivična dela navedena u ovoj optužnici“.

Sud za zločine OVK osnovan je 2015. godine.

Mandat suda da krivično goni počinioce zločina na Kosovu 1998-2000 proistekao je iz izveštaja specijalnog izvestioca SAveta Evrope Dika Martija (Dick Marty) o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji.

Po tom izveštaju, nekim od srpskih zarobljenika OVK, u Albaniji su vađeni organi koji su potom prodavani na crnom tržištu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.