Izveštaj u zaustavnom vremenu

Republička izborna komisija preksinoć je tačno u 20 sati, kada je isticao zakonski rok, usvojila izveštaj o konačnim rezultatima parlamentarnih izbora i to na osnovu glasova sa 99,84 odsto obrađenih biračkih mesta, pošto su na 14 biračkih mesta, zbog velikih nepravilnosti, izbori prethodno poništeni. Objavljivanjem konačnih rezultata parlamentarnih izbora koji su održani 21. januara počeli su da teku rokovi za konstituisanje Narodne skupštine Srbije i izbor nove vlade. Sada je i zvanično potvrđeno da će u parlamentu Srbije sedeti 81 poslanik Srpske radikalne stranke, 64 poslanika Demokratske stranke, 47 koalicije Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija, 19 G17 Plus, 16 poslanika Socijalističke partije Srbije, a 15 mandata dobila je koalicija Liberalno-demokratska partija – Građanski savez Srbije – Socijaldemokratska unija – Liga socijaldemokrata Vojvodine. Od stranaka nacionalnih manjina Savez vojvođanskih Mađara imaće tri poslanika, bošnjačka Koalicija Lista za Sandžak dva, a Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline i Romska partija po jedan mandat.

Radikalima Srbija i Vojvodina, DSS bolji na Kosovu

SRS je i u Vojvodini ostvario najbolji rezultat, osvojivši 31,87 glasova. Za DS je glasalo 23,82 odsto birača, DSS 9,78, za G 17 Plus 6,25, SPS 3,94, a za stranke okupljene oko LDP 7,95 odsto birača u Vojvodini. Radikali su u Beogradu dobili 29,95 odsto glasova, a DS 26,15. Više od trećine glasova SRS je dobila u Zapadno-bačkom okrugu, Južno-bačkom, Sremskom, Kosovskom, Podunavskom i Prizrenskom okrugu. Rezultati po okruzima pokazuju da je DS najbolje prošla u Severno-bačkom, Južno-banatskom, Borskom i Pirotskom okrugu, a DSS-NS je bila ubedljiva u Moravičkom sa 34,65 odsto glasova, zatim u Šumadijskom (27) i Pomoravskom (25). Najviše glasova G 17 Plus je osvojila u Jablaničkom (12,3 odsto) i Nišavskom (11,6). Socijalisti su najviše glasova dobili u Braničevskom, Borskom, Pirotskom, Jablaničkom i Moravičkom, a LDP je ubedljivo najviše osvojio u Srednje-banatskom (10,6 odsto), Severno-banatskom (9,19) i Južno-bačkom (8,5 odsto).

U Nišu je za radikale glasalo 30,33 odsto birača, za DS 20,89, DSS-NS 13,86, G 17 Plus 11,51, LDP 6,53 i za SPS 4,48 odsto. SRS je u Novom Sadu pridobila trećinu birača, za DS je glasalo 26 odsto, LDP 10,75, DSS 10,5, G17 Plus 4,5, a SPS 4 odsto. LDP je osvojio više glasova od DSS-NS i u Zrenjaninu, Kikindi i Subotici. Jedna od retkih opština u kojoj je DS ispred radikala, i to ubedljivo, je upravo Subotica sa 78.506 izašlih na izbore. Tamo je ova stranka osvojila oko 29 odsto glasova, SRS 17, LDP 9,6, G 17 Plus 8,6, a SPS svega 1,22 odsto. U Kragujevcu je skoro 27 odsto birača zaokružilo SRS, 20 odsto DS, za DSS-NS glasalo je 23 odsto, G17 Plus 7,4, SPS 6, a za LDP 4,8 odsto. Koalicija DSS-NS bila je ubedljiva u Čačku sa 35,42 odsto glasova (SRS i DS su osvojili po 18 odsto) i Jagodini 39,44, Gornjem Milanovcu 31, Ivanjici 33, Lučanima 41, a u Kraljevu 28 odsto (radikali dobili 24). Demokrate su pobedile u Užicu sa 26 odsto glasova, DSS je pripalo 24, a radikalima 21 odsto glasova. Gotovo trećinu glasova SRS je dobio i u Požarevcu, DS 24, DSS-NS 12, a SPS 8,64 odsto.

Prema ustavu i izbornom zakonodavstvu prva sednica novog saziva parlamenta mora da bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih izbornih rezultata, a konstitutivnu sednicu saziva još važeći predsednik Skupštine Predrag Marković. Konstitutivnom sednicom rukovodi najstariji poslanik, a pomažu mu najmlađi poslanici. Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika, a na odluku o potvrđivanju mandata stranke se mogu žaliti Ustavnom sudu koji je dužan da postupa u roku od 72 sata. Parlamentarne stranke koje su osvojile mandate u novom sazivu moraju najkasnije za deset dana da dostave podatke kome su sa izborne liste dodelile mandat. Republička izborna komisija potom izdaje uverenja o izboru narodnih poslanika i podnosi izveštaj o sprovedenim izborima. Od datuma konstituisanja parlamenta teče rok od 90 dana za izbor nove vlade, a ukoliko vlada ne bude izabrana predsednik Srbije raspušta parlament i raspisuje nove izbore koji moraju da budu održani u roku od 60 dana.

SRS prva i u zatvorima

Radikali su osvojili 54,15 odsto (od 4.766 izašlih birača) glasova onih koji su glasali u kazneno-popravnim zavodima. U inostranstvu je glasalo 9.871 birač. DS je dobila 25,91 odsto, DSS-NS 25,35, SRS 22,5, LDP 4,1, SPS 3,4, a G 17 Plus 2,8 odsto glasova van Srbije.

RIK je saopštio da je na parlamentarnim izborima glasalo 4.029.286 birača, odnosno 60,56 odsto. SRS je osvojila 1.152.105 glasova (28,59 odsto), za DS je glasalo je 915.014 birača (22,71 odsto). Koalicija Demokratska stranka Srbije/Nova Srbija dobila je poverenje 666.889 birača (16,55 odsto), G 17 Plus 274.874 glasova (6,82 odsto), SPS 227.304 glasova (5,64 odsto) i LDP-GSS-SDU-LSV 214.028 glasova (5,31 odsto). Za SVM je glasalo 52.458 birača (1,3 odsto), za Koaliciju Lista za Sandžak 33.819 (0,84), Uniju Roma Srbije 16.995 (0,42), koaliciju Albanaca Preševske doline 16.972 (0,42 odsto), a za Romsku partiju 14.568 (0,36). Srpski pokret obnove dobio je 134.023 ili 3,33 odsto glasova, PUPS-SDP 125.232 ili 3,11 odsto glasova, PSS 70.621 ili 1,75 odsto, Branko Pavlović – Zato što mora biti bolje 15.709 ili 0,39 odsto glasova, koalicija Mađarska sloga 12.907, odnosno 0,32 odsto glasova, koalicija Vojvođanske partije 7.349 ili 0,18 odsto. Demokratska zajednica Srbije – Obren Joksimović osvojila je 5.438 ili 0,13 odsto glasova, Socijaldemokratija – Nenad Vukasović 4.903, odnosno 0,12 odsto i Reformistička stranka – Aleksandar Višnjić 1.879 ili 0,05 odsto glasova.
Republička izborna komisija prekjuče je od 16 do 20 časova održala dve gotovo uzastopne sednice na kojima se raspravljalo o sudbini glasova sa 14 biračkih mesta na kojima su izbori prethodno poništeni, a potom se debatovalo o prigovoru na takvo rešenje RIK. Članovi RIK su usvojili prigovor DSS-NS čime su izbori na osam biračkih mesta u opštinama Barajevo, Palilula, Ruma, Boljevac, Čajetina, Gadžin Han, Preševo i Bujanovac ipak priznati. Međutim, glasovi s tih biračkih mesta nisu ušli u konačne rezultate izbora, kao ni glasovi sa šest biračkih mesta gde su izbori na prethodnoj sednici RIK poništeni, bez donošenja odluke o ponovnim izborima. Na biračkom mestu Obilić 2 Komisija je ranije proglasila da je rezultat glasanja – nula. Takva situacija stvorila je žustru i dugačku polemiku. Da se izveštaj o rezultatima izbora ne bi usvajao pod tačkom „razno“ nešto pre 19 sati, tek pošto se završila 45-minutna pauza, proglašena je nova tačka, kako bi se zakazala nova sednica s jedinom tačkom dnevnog reda – usvajanje izveštaja o konačnim rezultatima. Protiv izveštaja glasali su predstavnici radikala, a Slavoljub Milenković iz SRS je rekao da nije uvažena volja oko 10.000 birača s 15 biračkih mesta, ocenivši da je reč o „izbornoj krađi“.
Član RIK i direktor Zavoda za statistiku Dragan Vukmirović objasnio je da je na osnovu matematičkog modela za šest od tih 15 biračkih mesta izračunato da bi samo koalicija Mađarska sloga mogla da dobije jednog poslanika da su izbori na tim mestima ponovljeni, ali da je verovatnoća da se to dogodi „manja od jednog promila, jer bi ta koalicija trebalo da ostvari 5.000 odsto bolji rezultat“ nego na izborima koji su tek završeni. Slična verovatnoća bila bi i kada bi se uračunali i eventualni glasovi sa svih 14 spornih biračkih mesta.