Ja sam bogat čovek

Dušan Bajatović, poslanik Socijalističke partije Srbije u republičkom parlamentu, rođen je, kako kaže, kad i svi pravi komunisti 29. novembra 1967. godine, u radničkoj, levičarskoj porodici u Ravnom selu, pokraj Vrbasa. I sa očeve i sa majčine strane svi su bili učesnici NOB-a, a otac mu je bio i ostao komunista u pravom smislu te reči. „Ponekad se u vrednosnoj matrici ne razumemo. On je više ideolog, a ja pragmatičar, jer smatram da se na tradicionalan način ne mogu tretirati interesi radničke klase“, voli da kaže Bajatović, poslanik i potpredsednik Socijalističke partije Srbije.
Kao što postoje sličnosti i razlike između Komunističke partije i SPS-a, tako postoje sličnosti i razlike između SPS-a i Demokratske stranke. „Centralno pitanje oko koga smo se mi našli jeste pitanje priključenja Evropskoj uniji. Slični smo i u onom segmentu koji se odnosi na prava i obaveze pojedinaca, ali se bitno razlikujemo u ekonomskom konceptu, pre svega u regulatornom shvatanju države, napominje u razgovoru za Danas poslanik SPS-a, ne skrivajući zadovoljstvo što je njegova stranka sada u vlasti i što neopterećena nekim višim ciljevima može konačno da se posveti sprovođenju socijalnog programa.

Paradajz kupuje po sat vremena

Dušan Bajatović ne voli politička nadgornjavanja u Skupštini Srbije, smatra da je to gubljenje vremena, ali zna da na pijaci pazari paradajz i po sat vremena.“Ljudi me zaustavljaju i svašta pitaju. Ima tu i sitnih provokacija, saveta, a bogme i traženja pomoći. Obično im je pomoć potrebna oko zapošljavanja dece, upisa u škole i fakultete, oko dobijanja kredita. Traže ono što im pripada, ali u Srbiji ne ide ništa na regularan način“, objašnjava sagovornik Danasa i dodaje da naravno ima i onih ambicioznijih ljudi, koji na račun poznanstva sa političarima nastoje da fotelju direktora nekog sektora zamene foteljom generalnog direktora.

Nije mu, međutim, potpuno jasno zašto su socijalisti bili poželjniji partner Demokratskoj stranci od LDP-a, kad obe stranke imaju isti broj poslanika, ali mu pri tom izbor DS-a ne smeta, kao što mu ne smeta ni LDP-ova podrška vladi. „Zar bi trebalo da odustanemo od sopstvenog cilja, zato što ga podržava neko ko nama nije blizak. Svako uvek gleda da ima što više prijatelja nego neprijatelja, pa makar se to odnosilo i na LDP“ .
Bajatović kaže da su Nemci i Francuzi kroz istoriju više puta ratovali i da im ne smeta da danas sarađuju, pa se pita zašto se onda diže tolika prašina oko potpisivanja Deklaracije o pomirenju između SPS-a i DS-a. Sadržaj Deklaracije je usaglašen i njena suština su nacionalni, državni, ekonomski i socijalni interesi, ali i prevazilaženje iracionalnih i dubokih podela u Srbiji. To je saglasnost i razumevanje današnjeg položaja srpskog i srpske države u novim međunarodnim okolnostima. Na osnovu tog teksta može se načiniti nacionalno pomirenje svih stranaka. Konačno moramo staviti tačku na vreme u kome budale govore, pametni ćute, a fukare se bogate. To što Deklaracija o pomirenju još nije potpisana, to je stoga da ne bi bila zloupotrebljena, kaže Bajatović i dodaje da mu nimalo ne smeta to što radikali tvrde da je njegova stranka nemoralna.
Napominje da je teško razmišljati o toj vrsti morala, kad nemoralnost spočitavaju oni koji su gori od vas i koji stalno pokazuju zube, a klone se ugriza. O sebi govori kao o čestitom i poštenom čoveku koji nikada nikog nije želeo da uvredi, pa ni pokojnog premijera Zorana Đinđića.
„Da je doslovno preneta, ta izjava bi glasila – zbog sprege vlasti i kriminala jedan je platio glavom. Mediji su, međutim, vrlo svesno tu moju izjavu izmestili na Haški tribunal, pa je dobila potpuno drugi kontekst. Nikada nisam likovao nad nečijom sudbinom, bilo da se radi o Zoranu Đinđiću, ili Slobodanu Miloševiću. To je nehrišćanski i necivilazovano. Ja sam se zbog toga izvinio Đinđićevoj porodici, ali i dalje smatram da je u Srbiji prevelika sprega vlasti i kriminala i da ta sprega mora da se raskine.“
Neposredno pred formiranje Vlade Srbije spekulisalo se da će Dušan Bajatović, inženjer elektrotehnike i diplomirani ekonomista, zauzeti mesto ministra energetike. Ostao je, međutim, bez ijedne izvršne funkcije. Mesta poslanika u republičkom parlamentu i zamenika predsednika Odbora za bezbednost, po njemu je sasvim dovoljan broj obaveza zbog kojih gotovo da nema slobodnog vremena. „Što se mene tiče ja sam potpuno zaokružen i u materijalnom i u idejnom smislu, tako da ne moram da trčim ni za čim“.
Bajatović sebe smatra bogatim čovekom i u duhovnom i u materijalnom smislu. Njegova porodica i on poseduju kuću u Ravnom selu i veliku kuću u Kamenici. Roditelji su penzioneri, a sestra pedagog u školi. Imaju i nešto obradive zemlje koju je obrađivao i sam Dušan, sve, dok se na studijama nije inficirao politikom i dok nije shvatio da je politika lakša od motike. I televizija „Most“ je u vlasništvu njegove porodice, ali ona nije stvarana na krilima SPS-a, kako neki žele da prikažu, već zahvaljujući naporima svih zaposlenih.
– Nisam oženjen i to planiram da obavim uskoro, ne samo zbog duga prema roditeljima, već i zbog produženja vrste. Vreme je da prekinem sa boemskim životom i zaokružim sopstvenu životnu priču. Volim izlaske po novosadskim kafićima, volim cigansku muziku, a bogami s vremena na vreme sa društvom izađem i u vojvođanske diskoteke, kako bih se oslobodio nagomilane negativne energije, kaže Bajatović.
Voli i da sa prijateljima ode u lov, ne zbog ulova, već više zbog druženja i lovačkih priča. „Lovci su čudni ljudi koji sa sobom nose posebnu filozofiju i pogled na život. Njima nije važno šta se oko njih dešava, oni su opsednuti time ko kakvu pušku i nož ima, a posebno kakvog psa ko vodi sa sobom.“ I poslanik SPS-a ima psa, doduše ne lovačkog, već ogromnog i dobroćudnog azijskog ovčara, koji se odaziva na čudno ime – Ali.