Ova šezdeset godina stara trupa dosledna je avangardnom duhu koji gaji, izvodeći predstave sada već prepoznatljive širom sveta. U kvalitet i senzibilitet njihovih komada imala je prilike da se uveri i beogradska publika pre nekoliko godina, kada su gostovali na Bitefu, gde su izveli svoje viđenje „Vojceka“. Kuro Tento (u prevodu „crni šator“) jedno je od brojnih avangardnih pozorišta koje postoji u Japanu. U osnovi su putujuća trupa, baš kao i ona iz Simovićevog komada, te i ne čudi onda što su ih likovi iz komada i njihova životna drama privukli i zaintrigirali. Pitanje je bilo naravno kako će savremena japanska publika shvatiti dramu iz Drugog svetskog rata o srpskoj pozorišnoj trupi koja stiže u Užice kako bi izvela Šilerove „Razbojnike“, gde naravno nailazi na nerazumevanje lokalnog stanovništva. Simović je ovim komadom postavio pitanje smisla umetnosti u ratnom okruženju i u startu je velika nedoumica bila da li se to može prevesti na jezik kakav je japanski i da li može biti dovoljno jasno mladoj japanskoj publici.

Za prevod „Šopalovića“ na japanski bila je zadužena Sanja Tripković, mladi prevodilac, koja već neko vreme živi i radi u Japanu. Ona je preporuku za prevođenje komada dobila od Kajoko Jamazaki, profesorke japanskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, koja je već bila dogovorila saradnju s Ljubomirom Simovićem oko izvedbe njegove drame na japanskom. Rad na prevodu za Sanju Tripković trajao je oko tri meseca, tokom kojeg se susrela s brojnim problemima oko interpretacije karakterističnog srpskog jezika kojim se služi Ljubomir Simović na vrlo karakterističan jezik, kakav je japanski.

„Simović je pesnik, koji se u svom stilu služi brojnim metaforama i crnim humorom, što nije bilo nimalo lako prevesti na jezik sa potpuno drukčijim sistemom od srpskog“, kaže Sanja Tripković, koja je kratko boravila u Beogradu minule sedmice, iščekujući japansku premijeru „Putujućeg pozorišta Šopalović“. Kako kaže, ona je sebi zadala cilj da u prevođenju zadrži svežinu jezika i njegov tempo ali i autentična imena iz komada.

„Otkrila sam potpuno novu dimenziju drame dok sam je prevodila. Činilo se kao da sam se prvi put susrela s likovima. Smatrala sam da drama prevazilazi razlike i da ću je oživeti na pravi način tako što ću ipak zadržati lokalitete, jer upravo lokalnost drame doprinosi globalnosti teksta. Vrlo sam brzo shvatila da ništa neću postići ako budem izbacila jelek i opanke, te sam odlučila da sve arhaizme i ono što tekst čini kvalitetnim zadržim“, kaže Sanja Tripković.

Nakon faze prevođenja, dramaturzi u pozorištu su nekoliko meseci radili na dramatizaciji, nakon čega su počele probe s rediteljem i glumcima. Tada su nastali mali problemi u kulturološkim razlikama dveju zemalja.

„Dok smo prolazili kroz timski rad, izgrađivale su se prave slike predstave i komada, kako bi on trebalo da izgleda na japanskom. Tamošnji glumci mnogo toga iz teksta nisu uspeli da razumeju, pa samim tim smo shvatili da to neće biti jasno ni mladoj japanskoj publici. Postoje stihovi u drami u kojima se kaže „mi šetamo ulicama koje su preplavljene krvlju“ ili delova u kojima se spominje da su svuda oko njih vešala, što je bilo nejasno glumcima da li su u pitanju metafore ili stvarni prizori. Takođe, Japanci su potpuno drukčije protumačili sudbine nekih likova u komadu, upravo zbog različitosti tumačenja nekih pojmova. S obzirom na to da se poimanja i pitanja smrti i samoubistva u mnogo čemu razlikuju u kulturama Srbije i Japana, oni su smrt glavnog negativca u predstavi shvatili kao njegovo oslobođenje i spasenje, što se nikako ne tumači tako kod nas“, kaže Sanja Tripković. Francuski reditelj, kako kaže, odlučio je da te scene reši vrlo zapadnjački, ali ostalo je otvoreno pitanje u kojoj meri i na koji način će kulturološke različitosti promeniti smisao komada kakav je „Putujuće pozorište Šopalović“.

Oni koji ovih dana borave u Japanu, imaće priliku da se prvi uvere kako jedna srpska drama funkcioniše na japanskom. Nama preostaje da se nadamo da ćemo ovu predstavu biti u prilici da vidimo na nekom od narednih Bitefa.

Devojčica sa Kosova na plakatu

Prema pravilima pozorišta Kuro Tento, predstave se izvode samo u jednom periodu na sceni matičnog pozorišta, nakon čega se putuje i širom sveta. „Šopalovići“ će tako biti na repertoaru od 8. do 18. oktobra u terminima od 14 i 19 sati. Za plakat predstave odabrana je fotografija „Devojčica sa Kosova“ iz zbirke fotografa Hagakura Hiroumija.