Koordinatorka manjinskih nacionalnih saveta u Vojvodini Ana Tomanova Makanova izjavila je juče da su maternji jezici nacionalnih manjina u Srbiji veoma ugroženi. Povodom 21. februara, Svetskog dana maternjeg jezika, Tomanova Makanova je agenciji Beta kazala da će manjinski nacionalni saveti zahtevati da se maternji jezici u školama vrate u obavezni deo predmeta.
Koordinatorka manjinskih nacionalnih saveta u Vojvodini Ana Tomanova Makanova izjavila je juče da su maternji jezici nacionalnih manjina u Srbiji veoma ugroženi. Povodom 21. februara, Svetskog dana maternjeg jezika, Tomanova Makanova je agenciji Beta kazala da će manjinski nacionalni saveti zahtevati da se maternji jezici u školama vrate u obavezni deo predmeta.
– Maternji jezici se danas nalaze u sklopu izbornih predmeta, zajedno sa predmetima kao što su „ruke u testu“, ili „rad na računarima“. To je neodrživo – kazala je Tomanova Makanova, dodajući da se bez gajenja maternjeg jezika nacionalnih manjina ne može govoriti o etničkom bogatstvu Srbije, i da će, u suprotnom, to značiti dodatnu asimilaciju nacionalnih manjina.
LAĐEVIĆ: Država brine o pravima manjina
Beograd – Država brine o ostvarivanju svih ustavnih i zakonskih prava manjina, među kojima je i pravo da privatno i javno upotrebljavaju svoj maternji jezik, izjavio je juče agenciji Beta direktor Službe za ljudska i manjinska prava Petar Lađević. Lađević kaže da manjine u Srbiji imaju sva prava u korišćenju svog maternjeg jezika o čemu, kako je naveo, svedoči i postojanje velikog broja manjinskih glasila. On je dodao da je manjinama u oblasti kulturne autonomije zagarantovana službena upotreba maternjeg jezika.
Tomanova Makanova je kazala da je „alarmantna“ situacija i kada je u pitanju poštovanje propisa o službenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina. „To pravo postoji na papiru, ono može da se koristi, ali sve ostaje na nivou deklaracija i zakona“, kazala je Tomanova Makanova. Precizirala je da još uvek postoje problemi sa izdavanjem ličnih karata na pismu određene nacionalne manjine, a slična situacija je i sa izdavanjem novih zdravstvenih knjižica.
– Ako, na primer, hoćete da u Bačkom Petrovcu dobijete zdravstvenu knjižicu kao Slovak, dobićete taj dokument na ćiriličnom pismu, na kojem ne mogu da se pišu slovačka imena – navela je Tomanova Makanova. Ona je kazala da će kao poslanica u Skupštini Srbije, izabrana na listi Demokratske stranke, koristiti maternji slovački jezik za skupštinskom govornicom, jer je to njeno ustavno pravo, i izrazila nadu da će skupštinske službe obezbediti prevodioce.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
