Foto: Stefana / Ilustracija (Arhiva)
Ministar prosvete Mladen Šarčević poručuje da će svi koji do tog roka ne diplomiraju morati da se prebace na nove studijske programe dok zamenik predsednika Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije Ljubiša Stojmirović smatra da država i fakulteti treba da nađu način da pomognu starim studentima da završe studije po programima po kojima su upisani i da im se rok za diplomiranje ne ograničava.
Stojmirović je danas primio delegaciju starih studenata u parlamentu i obećao da će njihove zahteve preneti predsedniku Odbora Muameru Zukorliću, ostalim članovima Odbora i ministru prosvete. Studenti najavlju da će, u slučaju da im se ne omogući da završe studije po starim programima, podneti Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o visokom obrazovanju.
Ključni argument studenata je da u vreme kada su upisali studije tadašnji zakon nije ograničavao rok do koga moraju da diplomiraju. Ukazuju i da im se ne mogu oduzeti stečena prava, što im garantuje Ustav Srbije.
S druge strane, ministar prosvete ističe da starim studentima prelaskom na bolonjski sistem nije uskraćeno ustavno pravo na školovanje. On kaže da je postojeće stanje neodrživo i da su tehnički problemi veliki, jer fakulteti već nemaju profesore za te stare predmete.
„Mi smo rokove već jedno tri godine produžavali od kada sam ja ministar, a univerzitet ima velike primedbe. Neko mora da sprovede te naše odluke, a to su fakulteti koji već nemaju profesore za te predmete“, rekao je Šarčević, gostujući juče na televiziji Pink.
On je podsetio da je pre tri godine bilo reči o oko 12.000 studenata koji bi završavali po starim programima, ali uz rad.
„Ako neko radi, on ima sredstva, i nisu to neka fantastična sredstva ako je neko upisao na budžet, a sad prelazi na samofinansirajuće, a svi fakulteti imaju želju da pomognu tim ljudima i oni mogu da nastave da studiraju uz rad“, rekao je Šarčević.
Verica Ivanović, predstavnica studenata, kaže za Danas da „prelazak na bolonju ne dolazi u obzir“, te da niko neće pristati da iz apsolventskog statusa bude prebačen na drugu ili treću godinu i da mu se doda veliki broj ispita.
Ona tvrdi da je najvećem broju studenata ostalo do kraja mali broj ispita, te da priča o nepostojanju tehničkih uslova na fakultetima nije tačna.
Akademci navode da ispite polažu zajedno sa bolonjcima, po istoj literaturi i ispitim pitanjima.
Poslanik Ljubiša Stojmirović kaže za Danas da su mu neki studenti u razgovoru pokazali svoje indekse sa visokim ocenama.
„Mnogi imaju prosek preko 9,5. Treba im pomoći da završe studije. Prelazak na nove studijske programe mnogima bi predstavljao finansijsko opterećenje, a drugi problem je što se neki profesori ne ponašaju korektno prema njima“, kaže Stojmirović.
On navodi primer Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu koji je preduzeo niz koraka da pomogne starim studentima da završe fakultet.
Dodaje da u Crnoj Gori i Republici Srpskoj ne psotoji ograničen rok do kada ova kategorija mora da okonča studiranje i dodaje da se zalaže da se takvo rešenje primeni i u Srbiji.
I dalje nema preciznog podatka koliko je u ovom trenutku studenata koji studiraju po starim programima.
Peticiju za produženje roka za diplomiranje potpisalo je oko 3.000 studenata, a nezvanično se procenjuje da ih ima oko 7.000.
Studenti tvrde da je zahvaljujući prošlogodišnim izmenama Zakona o visokom obrazovanju diplomiralo više od 1.000, ali zvaničnu statistiku ne vodi ni država, ni univerziteti.

Povezani tekstovi