Trudbenik gradnja doo
je formirana 30. juna 2003. godine, prebacivanjem celokupne imovine KMG Trudbenika
(osnovnih sredstava, objekata i zemljišta). Agencija za privatizaciju je 28.
januara 2005. godine donela Odluku o pokretanju postupka restrukturiranja
preduzeća KMG Trudbenik (BR. R 07/05). Trudbenik gradnja je prodata na petoj
licitaciji 25. marta 2008. godine. Kupila ju je Monterra doo, čiji je vlasnik
Dragan Kopčalić.

Od prvog dana počele
su nedaće sa novim vlasnikom, koji različitim metodama vrši pritisak na radnike
(smanjenje zarada, prebacivanje na poslove koji nisu u skladu sa kvalifikacijom,
a u kasnijim fazama i otuđenje sredstava za rad Trudbenika, čime su radnici
ostajali bez zaposlenja i postajali „višak“). Kopčalićeve metode kojima
ostvaruje svoje interese su često bile „na ivici zakona“ ili potpuno
nezakonite, protiv čega smo se kao sindikat borili na sve dostupne načine. Celokupna
aktivnost novog vlasnika i novopostavljene uprave dovodi do nezadovoljstva
radnika koja eskalira u februaru 2009. godine, pošto su tada zarade kasnile tri
meseca. U maju iste godine već nam je bilo jasno da sa novim vlasnikom nema
budućnosti, jer tada je direktor pozvao nas iz sindikata da nas pita da li
možemo da smirimo nezadovoljstvo radnika zbog neisplaćenih zarada kao u
Komgrapu, gde se zaposlenima dugovalo za devet meseci. Odgovorili smo mu da se
ne poigrava sa radnicima i da sindikat u tome neće sarađivati sa njim.

Prvi štrajk smo
organizovali u julu, jer je radnicima već dugovano četiri meseca za zarade i
nije uplaćivano zdravstveno i penziono. Taj štrajk je trajao jedan dan i
završen je sporazumom koji je definisao rokove isplate svih dugova koji su bili
istaknuti u štrajkačkim zahtevima. Do kraja meseca nisu ispoštovane tačke
sporazuma i krenuli smo u organizaciju novog štrajka, koji je i započet 24.
avgusta 2009. godine. Uoči štrajka direktor da bi smirio štrajkače saopštava
nam da je Monterra podigla kredit da nam isplati dug. Da bi nas uverio da ćemo
biti isplaćeni dostavlja nam založne izjave, iz kojih vidimo da su opteretili
imovinu Trudbenik gradnje, ali ne za dug prema nama, nego za refinansiranje
kredita Monterre. Tada mi kao štrajkački odbor obaveštavamo Agenciju za
privatizaciju, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i KMG Trudbenik, da
ponašanje novog vlasnika Trudbenik gradnje vodi preduzeće u dug i likvidaciju.
Svi kojima smo se obratili ostaju nemi na naše dopise kojima pokušavamo da
spasemo radna mesta. Početkom oktobra upadamo na sednicu Upravnog odbora KMG
Trudbenik, na kojoj insistiramo da se izvrši kontrola kupoprodajnog ugovora, pa
je na insistiranje radnika koji su bili u štrajku i doneta je odluka koja je
prosleđena Agenciji za privatizaciju, od koje je traženo da izvrši kontrolu i
da u slučaju da nađe neregularnost raskine kupoprodajni ugovor.

Tog momenta počinje
noćna mora u našoj borbi protiv korupcije u privatizaciji Trudbenika. Agencija
nas obaveštava da oni ne mogu da vrše kontrolu i ne mogu da raskinu ugovor,
pošto su bili samo punomoćnici KMG Trudbenika, i da su posao oko privatizacije uradili
za račun KMG Trudbenika, a ne kao deo procesa privatizacije. Iako su pod ovim
izgovorom odbijali da izvrše svoju obavezu kontrole ugovora, na naše
insistiranje i proteste koje smo organizovali ispred Agencije konačno su
izvršili kontrolu, koja je okončana 26. novembra 2009. godine. U pisanom
izveštaju Agencije na četrnaest strana i nezavisnog veštaka na šesnaest strana
utvrdili su da u Trudbeniku nema kontinuiteta poslovanja, da je novi vlasnik
donetim pravilnikom o radu umanjio po obimu i sadržini prava za zaposlene, i
brojne druge povrede Zakona o privatizaciji i ugovora. U narednim mesecima
pokušavamo kao štrajkači da nateramo Agenciju da posle izvršene kontrole
raskinu kupoprodajni ugovor. Pošto smo tada već zadobili snažnu podršku u KMG
Trudbeniku za svoje zahteve, Agencija pokušava da nas oslabi i krajem februara
2010. godine rešenjem ukida restrukturiranje u KMG Trudbenik i pokreću stečaj,
koji je brzinom munje sproveden u reformisanom pravosuđu – od rešenja o
ukidanju restrukturiranja do pokretanja predstečajnog postupka proteklo je samo
četri dana (odnosno dva radna dana pošto se sve desilo od petka do ponedeljka).
inistarstvo ekonomije posle donošenja odluke KMG Trudbenika o kontroli ugovora
postavlja i novi upravni odbor u KMG-u, koji se konstituiše tek posle neuspelog
uvođenja KMG Trudbenika u stečaj. U narednim događajima glavnu reč vodi
Predsednik upravnog odbora koga je postavila Vlada Republike Srbije, koji je
pokušao da „uvede red“, ali štrajkači insistiraju da se pokrene raskid kupoprodajnog
ugovora.

Ovo je ključni
trenutak u borbi radnika Trudbenika koji treba dobro razumeti ako hoćemo da
razumemo šta je bila borba radnika protiv korupcije, koja je inicirala
preispitivanje „24 privatizacije“ (Trudbenik gradnja je jedna od njih), a šta
je borba protiv korupcije koju vodi Aleksandar Vučić.

Radnici Trudbenika su
u tom trenutku već celu zimu proveli na ulici, počev od septembra 2009. godine.
Iscrpljeni su i bukvalno izgladneli. Naš kolega Habib Krkušić je od
iscrpljenosti u protest preminuo (o tome šta smo mi i naše porodice preživeli
za vreme borbe postoji dokumentarni film „Od minus 18 do plus 30“ Ivana Zlatića).
I pored naše upornosti Agencija za privatizaciju i dalje odbija da u našem
slučaju primeni Zakon o privatizaciji i tvrdi da za raskid nije nadležna ona,
nego KMG Trudbenik. Zato su pokušali da teranjem KMG-a u stečaj spreče raskid
ugovora, ali to im nismo dozvolili. Novi Upravni odbor KMG-a kog je postavila
Vlada je većinom neprijateljski prema štrajkačima, a Vlada nam nudi da uzmemo
otpremnine i odustanemo od protesta i od zahteva da Agencija raskine ugovor o
prodaji Trudbenika, što unosi podelu među štrajkače, jer su ljudi jako
iscrpljeni i velikim delom spremni su da uzmu otpremnine kako bi od štrajka
velikih napora dobili bilo šta. Među štrajkačima se širi defetizam i uverenje
da će se više ikada vratiti na posao i da Trudbenik više nikada neće proraditi.
Štrajkački odbor nema kud nego da prihvatimo otpremnine, ali ipak ulažemo još
jedan dodatni napor da pritisnemo KMG Trudbenik i Vladu kao njegovog
nalogodavca da urade makar ono što je predviđeno kupoprodajnim ugovorom – da
KMG pokrene tužbu na sudu protiv Monterre za naknadu štete zbog neispunjenja
ugovornih obaveza, u visini kupoprodajne cene od 580 miliona dinara, kao i predlog
za određivanja privremene mere raspolaganja imovinom. Mi smo tada jako dobro
znali šta je pravosuđe u Srbiji i da je rezultat ove tužbe na dugom štapu.
Nismo se zavaravali da će sud u odlučivanju po ovoj tužbi biti onako brz kao
što je bio kad je KMG-u uvodio stečaj i očekivali smo da će možda sudska
presuda protiv Monterre stići prekasno da bi nešto značila u ponovnom
oživljavanju Trudbenika i našem povratku u fabriku na svoja radna mesta. Ipak smo
se izborili da KMG pokrene tužbu. Uzeli smo otpremnine, a iza naše borbe je
ostala tužba KMG Trudbenika protiv Monterre kao „noga u vrata“ koja su svim
silama pokušavali da nam zalupe.

Privredni sud u
Beogradu odbacio je deo tužbenog zahteva na predlog za određivanje privremene
mere, a u toku procesa sud odbacuje izveštaj Agencije za privatizaciju sa
izvršene kontrole i određuje nezavisne veštake, što je prolongiralo suđenje u
nedogled. Na kraju veštaci svojim izveštajem utvrđuju isto što je utvrdila i
Agencija još 26. novembru 2009. godine – da nije bilo kontinuiteta poslovanja,
te to ponavljaju i na ročištu od pred Privrednim sudom 29. novembra 2011.
godine. Pune dve godine od nalaza Agencije! Privredni sud 30. novembra 2011. godine
donosi prvostepenu odluku da Monterra mora da plati kaznu od 580 miliona dinara.

U međuvremenu
inistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja tri puta pokreće stečaj nad KMG
Trudbenikom. Sud je dva puta odbacivao inicijativu za pokretanje stečaja iz
razloga što nije doneto rešenje o prekidu restrukturiranja. Simptomatično je da
ubrzo posle prvostepene presude protiv Monterre Agencija za privatizaciju
zaključkom ukida restrukturiranje KMG Trudbenika i na ročištu 9. decembra 2011.
godine pokreće stečaj nad KMG Trudbenikom. Za stečajnog upravnika postavljaju
Agenciju za privatizaciju. Zbog pokretanja stečaja obustavlja se postupak pred
Privrednim apelacionim sudom, ali je dva meseca kasnije nastavljen i nastavak
određen za maj 2012. godine. U junu 2012 godine pokreće se predstečajni
postupak nad tuženim (Monterra doo), i zbog toga opet dolazi do prekida
postupka, pa se postupak po žalbi nastavlja tek u septembru 2012. godine.

Sva ova odugovlačenja
nisu oslabila interesovanje radnika Trudbenik gradnje za spor koji je pokrenut
na naš pritisak, koji je započeo sada već davnog 24. avgusta 2009. godine! Na
kraju Privredni apelacioni sud je potvrdio presudu koja i zvanično postaje
izvršna 23. januara 2014. godine. Imamo crno na belo da smo od samog početka
bili u pravu.

Šta se u međuvremenu
desilo sa Trudbenikom? Kao što smo i strepeli, naša borba za radnička prava i
opstanak preduzeća nije usporila propadanje Trudbenika, koji je za vreme
trajanja sudskog spora ostao pod kontrolom Monterre. Sud je mogao da prihvati
zahtev KMG-a za određivanje privremene mere, da Kopčaliću oduzme upravu nad Trudbenik
gradnjom do okončanja spora, ali sud to nije uradio i Trudbenik gradnja je 13.
jula 2011. otišla pod stečaj.

Stečajni upravnik Trudbenik
gradnje je preko svog poverenika 1. oktobra 2013. godine Privrednom sudu u beogradu
predao Nacrt glavne deobe. U Nacrt glavne deobe nije uvrštena Izvršna presuda
protiv Monterre doo na sumu od 580 miliona dinara sa pripadajućom kamatom i
troškovima sudskog postupka. Na ovakav Nacrt poverenika stečajnog upravnika smo
reagovali na ročištu od 13. februara 2014. godine, sa primedbom zašto presuda
protiv Monterre nije uvrštena. Našu primedbu ne usvaja ni postupajući sudija,
koji prihvata Nacrt glavne deobe i donosi Rešenje o glavnoj deobi bez navedene
izvršne presude. Na takvo rešenje smo izjavilia žalbu, da zaštitimo pirovu
pobedu koju su izvojevali radnici u štrajku. Privredni apelacioni sud je 7.
maja 2014. godine našu žalbu odbacio kao neosnovana. Pirova pobeda štrajkača
ovim je potpuno anulirana.

Vlada je pre dve
godine uvrstila Trudbenik u jednu od „24 privatizacije“ koje će rešiti u svojoj
borbi protiv korupcije. Do dana današnjeg istraga o privatizaciji Trudbenik
gradnje nije mrdnula od početka, iako se njome bave elitni Vladini timovi pred
kojima drhte sve državne institucije. Sa druge strane, grupa opljačkanih, osiromašenih,
ali upornih radnika uspela je da dokaže činjenice na kojima insistiramo još od
avgusta 2009. godine, uprkos tome što su sve državne institucije na razne
načine pokušavale da nas sabotiraju. Na kraju nam je došlo glave pravosuđe,
koje je Vlada u okviru one njene borbe protiv korupcije „reformisala“.

Ovo je samo jedan u
nizu primera uništavanja društvene imovine koju je država započela kada je ovu
imovinu otela od radnika Zakonom o privatizaciji, pretvorivši je u državnu.
Naša borba protiv korupcije je pokušala da zaustavi ovu pljačku, na način koji
nam je bio dostupan. Vladina borba protiv korupcije ima za cilj da završi
pljačku, da izbriše tragove društvene imovine i radnika, za šta koristi ceo
državni aparat, uključujući i sudski. Ujedno, ovo je start novog Sistema, koji
treba da prekrije sve tragove zločina koji je počinjen u poslednjih 25 godina
nad radnicima, društvom i društvenom svojinom.

Autor je bivši član Štrajkačkog odbora u Trudbenik gradnji, danas predsednik
Udruženja radnika i prijatelja Trudbenika