Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

Jedan mladić nazvao je sam sebe knezom Volfom Hajnrihom fon Štolbergom, bratancem princeze Julijane holandske i šetao mirno Londonom, piše list Pravda.

Niko ga nije pitao da li je on zaista knez. Ljudi su verovali da je taj prevarant zaista bio knez sve dok se nije pojavio pravi Štolberg, koji nikada pre nije bio u Londonu.

On je pogodio pravu psihološku žicu, koja “pali” u svetu. Ljudi vole da ih lažu.

Sto puta su nasedali i opet će nasesti. Kad vam neko nekoga predstavi, ne možete da mu tražite krštenicu. U tome i leži glavni uspeh varalica.

Interesantno je da je najviše prevara izvršeno pomoću uniforme.

Major Džerald Vilugbi, član vojnog saniteta, došao je jedne godine u Tibvort. Obavestio je vojnu bolnicu da je došao u inspekciju.

Dovezao se u velikim kolima, radnoj uniformi, s velikom sabljom o boku.

Izvršio je inspekciju trupa i naredio celoj vojsci da ispira grlo hladnom vodom. Ručao je u oficirskoj menzi. Tek tada su primetili neki oficiri da je sasvim nepropisno odeven, pa su ga predali policiji.

Lažni pukovnik zvao se Keli i bio je nenadmašan u prevarama.

Jedna od najslavnijih pustolovina bila je ona od Vilhema Fojta, koji je bio star čovek, obućar i bivši robijaš.

Jednog dana došao je nekako do uniforme pruskog oficira. Navukao je uniformu i izašao na šetalište. Usred Berlina zaustavio je četu vojnika, koja se vraćala sa vežbe.

On ni po čemu nije ličio na oficira, sem po uniformi. Ipak su po njegovoj komandi vojnici bez razmišljanja pošli na stanicu i odvezli se s njim u predgrađe Kapenid.

Kasnije su izjavili da su bili uvereni da je oficir, jer je vikao kao pruski grenadir i jer je pio skup konjak.

Pitanje je da li treba da se čudimo tome.

Ne, vojnik, pogotovo predratni pruski vojnik, naučio je da suša.

Poznat je jedan primer, kad je jedan oficir naredio četi da skoči u uzburkano more u punoj opremi. Četa nije izvršila naređenje, pa je oficir sabljom napao vojnike. Ovima se učinilo da je njihov starešina poludeo, pa su ga razoružali. Cela četa osuđena je na robiju.

Pravda izveštava i sa jednog suđenja. U pitanju je, kako navodi ovaj list, “senzacionalno suđenje zbog jednog dvojnika” jer dve žene tvrde da im je isti čovek muž.

Naime, nakon objavljivanja fotografije jednog vojnika, koji je nakon povratka s fronta mentalno oboleo, u nada da se javi njegova porodica, javile su se dve žene sa istom tvrdnjom – „Da, to je moj muž“.

Kasacioni sud u Rimu rešio je da raspravi ko je njegova žena. Nekadašnji profesor Kaneli, bolesnik i bivši vojnik, opredelio se sa jednu od njih, rekavši da druga samo želi da ga uceni i da će on, ako je potrebno, njoj platiti određenu sumu novca. Kako piše Pravda, sud još nije doneo odluku.

Celokupno izdanje može da se čitana linku Narodne biblioteke.

List Vreme piše o razmerama tela zaista lepe žene, pre 80 godina. Žena 20. veka teži da dostigne savršenstvo lepote. Ideal današnje žene približava se idealu antičke žene.

Ali pošto priroda nije bila darežljiva svima podjednako, u celom svetu su preko noći iznikli mnogobrojni saloni za ulepšavanje.

Ipak postoji jedan odnos u fizičkoj konstrukciji žene, koji se smatra kao najlepši. Naučnici celog sveta su godinama sračunavali, merili, razmišljali i diskutovali. Ovih dana je jedan poznati nemački naučnik objavio senzaciolani izveštaj u kome je izneo kakve oblike treba da ima najlepša žena.

Mi ovde donosimo uputstva kako ćete kod svoje kuće uporediti, na vrlo lak način, razmere svog tela sa razmerama idealnog tipa. Posle toga sa malo dijete ili gojenja, možete da postanete i vi idealna žena.

List Vreme, na današnji dan 1939. godine, piše i o deprimiranom zločincu iz Tuzle. I to ne zvuči neuobičajeno, ali vest da je osuđenik razoračaran što nije osuđen na smrtnu kaznu, retko se sreće.

Naime Salko Saltinić osuđen je na doživotnu robiju zbog ubistva i nasilja. Nakon izricanja presude Salko je izjavio: “Razumeo sam presudu gospodo sudije, ali nisam zadovoljan. Želim smrtnu kaznu”.

Na stranicama Vremena čitatelji su mogli da pročitaju i kako “sada” izgleda srpski vojnik koji je prošao kroz Albaniju. Naslovljen sa “Simbol srpskih patnji kroz Albaniju – nekad živi leš sa ostrva Vida priča o sebi” tekst donosi ljudsku priču o srpskom vojniku, a sada seljaku Čedomiru Popoviću.

On živi u selu Barzilovica i u razgovoru sa reporterima Vremena, priseća se vremena na ostvu Vido, kada je jedna fotografija na kojoj je on obišla svet. Tu šajkaču, koja mu pada preko lica, kaže uzeo je od jednog mrtvaca.

“Kako ne bi? To danas, sad u ovoj sobi izgleda neobično. Onda, na Vidu, spavali smo pod šatorima oko maslina po nas šest. Jednog jutra kad smo se dizali ja sam samo jednog druga primetop kako se piče pod svojim šinjelom. Ostala četvorica gledala su ukočeno”, priseća se Popović i dodaje: “Onda su ih čamcima odvlačili na pučinu i bacali. U vodu.“

Celokupno izdanje može da se čitana linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Povezani tekstovi