Kako je Politika osumnjičila Đinđića za Ćuruvijinu smrt 1Foto: FoNet/ Andrija Ilić

Duboko sam nesrećna zbog odluke urednika Politike. Tako ne postupaju oni kojim je cilj da Politika bude list pristojne Srbije, kaže za Danas bivša glavna urednica ovog lista Ljiljana Smajlović…

… komentarišući odluke aktuelnog uredništva da objavi tekstove problematične sadržine, od kojih je poslednji Đorđa Martića „Ćuruvija, Račak i Gordić“ izazvao oštru osudu stručne javnosti i medijskih udruženja. U tekstu se insinuira da je Slavko Ćuruvija bio izdajnik koji je prizivao bombardovanje, kao i da je on, a ne Zoran Đinđić, u to vreme bio vodeći kritičar Miloševićevog režima. Ćuruvija je, navodi se, ugrožavao Đinđićevo liderstvo, dok za Miloševićev režim nije bio opasan, čime se insinuira da iza njegovog ubistva stoji upravo – Zoran Đinđić.

– Bilo bi legitimno da je Politika od Đorđa Martića zatražila da objasni kako je, zašto i na čiji nagovor, pet dana uoči ubistva Slavka Ćuruvije naručio i objavio tekst u kom je izdavač Evropljanina lažno optužen za izdaju zemlje – poručuje Ljiljana Smajlović.

Drugi sporni tekst koji je nedavno izašao u Politici potpisuje Goran Kozić. Autor se na neprimeren način, krajnje uvredljivo bavio likom i delom režisera Gorana Markovića. Naša sagovornica kaže da te tekstove ne bi pustila, da je na čelu lista.

– Naravno da ne bih objavljivala tekstove Gorana Kozića i Đorđa Martića. Ne priliči Politici da na stranicama Pogleda, za koje sama bira autore, ustupa prostor prostačkim insinuacijama i optužbama bez dokaza – ističe Smajlović.

Perica Gunjić, urednik Cenzolovke, portala Fondacije Slavko Ćuruvija, ubeđen je da postoji pozadina objavljivanja spornog teksta, ocenjujući da je list Politika dosta promenio uređivačku politiku u poslednje vreme.

– Ona je sada u skladu sa politikom aktuelnog režima, čija retorika i stavovi se ne razlikuju od onih iz devedesetih godina. Za razliku od novih urednika, LJiljana Smajlović je znala šta je novinarstvo. Novo rukovodstvo preko nekih autora i kolumnista vraća retoriku devedesetih. Martićev tekst je kulminacija. „Udrite, makar čovek bio i mrtav, pa ne može da odgovori“. Time se rukovode. A iznete laži, više puta ponovljene, za izvesni deo čitalaca mogu postati istina. U ovom slučaju, one se svode na to da je Ćuruvija bio izdajnik, da je tražio bombardovanje… Sve one gluposti koje je Mira Marković iznosila – ukazuje Gunjić, dodajući da niko od političara, državnika, nije reagovao „na iznete besmislice, naročito što se radi o čoveku koga je država ubila“.

– Koliki je uticaj države na Politiku, najbolje ilustruje slučaj Petričić. Setite se kako je otpušten, pa ga je onda Vučić, kao, pozvao da se vrati, ali ne i urednik Politike. To pokazuje da se glavni urednik, kao u slavno vreme Hadži Antića, kome su Sloba i Mira naručivali određene teme, mora konsultovati oko važnijih odluka – ukazuje Gunjić.

Novinarska i medijska udruženja ocenila su kao skandaloznu odluku uredništva Politike da objavi pismo Đorđa Martića „Ćuruvija, Račak i Gordić“, navodi se u saopštenju koje su potpisale Fondacija Slavko Ćuruvija, NUNS, NDNV, Asocijacija medija i Asocijacija onlajn medija. Udruženje novinara Srbije takođe je osudilo objavljivanje spornog teksta, a v. d. glavnog i odgovornog urednika Politike, Žarko Rakić, juče nije odgovarao na naše pozive niti poruke sa pitanjem šta mu je bio motiv za objavljivanje teksta.

Ćuruvija: Povratak u 1999.

Jelena Ćuruvija, ćerka Slavka Ćuruvije, kaže za Danas da je ne čudi Martićev stav, jer je potvrda onoga što je pisao i 1999. „Ovo je njegova želja da ponovo šokira javnost. Ono što me uznemirava i čudi je uredništvo Politike, koje se 2017. vraća u 1999. godinu, objavljujući taj tekst“, kaže Ćuruvija.

Nedopustivo brisanje istorije

Komisija za utvrđivanje činjenica o ubistvima novinara upućuje oštar protest redakciji lista Politika zbog objavljivanja 19. maja teksta Đorđa Martića pod naslovom „Ćuruvija, Račak i Gordić“. Kako se ukazuje u saopštenju Komisije, koje je potpisao predsednik Veran Matić, „radi se o ciničnom pokušaju bivšeg glavnog i odgovornog urednika Politike Ekspres da krivicu za atentat na čuvenog beogradskog novinara Slavka Ćuruviju posmrtno svali na Zorana Đinđića i opoziciju Slobodana Miloševića“.

„Komisija je zaprepašćena činjenicom da je ugledni beogradski list pristao da posluži kao platforma Martićevom pokušaju brisanja istorije i negiranja sudskog postupka koji je u toku“, ukazuje se u saopštenju. D. D.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

4 reagovanja na “Kako je Politika osumnjičila Đinđića za Ćuruvijinu smrt”

  1. poslednjih godina sam redovni citao Politiku.. Od kako je Ljiljana otisla, to vise nisu iste novine. Od gore navedenih tekstova, do nerazumene cenzure komentara.. toga ranije nije bilo

  2. А тек да чујете како амбасадоср САД, Кајл Скот, простачки вређа српске новине и ваше колеге новинаре и њихове читаоце… Да ли је такав олошки поступак амбасадора једине светске супер силе прихватљив свим, у тексту наведеним, новинарским удружењима јер је пљунуо у лице њиховим колегама који воде другачију уређивачку политику? Мени је, пак, простаклук неприхватљив чак и када га, директно или прећутно, подржавају тзв. моралне громаде из УНС-а, НУНС-а… и осталих…

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.