Kako su nas demantovali za Gvantanamo

 A priznanje je usledilo da bi se kritikovala odluka premijera Aleksandra Vučića da Srbija primi dvojicu zatvorenika iz Gvantanama i da ih integriše u srpsko društvo.

Naime, bivši predsednik Srbije Boris Tadić je za Politiku od vikenda rekao da je „prihvat zatvorenika iz Gvantanama bio tema u razgovorima predstavnika Srbije i SAD i 2009. godine“, ali da to nije predlagala naša vlada, nego da su predlozi stizali „od američke i od evropske strane“, ali da tadašnje vlasti Srbije nisu smatrale da bi to bio potez koji će poboljšati odnose sa SAD. Aktuelni ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, komentarišući izjavu svog nekadašnjeg koalicionog partnera rekao je da je „Boris Tadić izgubljen u vremenu i prostoru“ i da je „Tadić potpisao sa Kondolizom Rajs sporazum o privilegijama i imunitetima za oružane snage SAD na teritoriji Srbije, a da to ne važi za naše oružane snage“.
U Srbiji je na vlasti 2009. godine bila koalicija DS, G17 plus, SPO, SPS-PUPS-JS i stranke nacionalnih manjina. Na čelu vlade bio je Mirko Cvetković, a zamenik predsednika vlade i ministar policije Ivica Dačić. Predsednik Srbije bio je Boris Tadić.

List „Danas“ je 11. avgusta 2009. godine objavio nezvaničnu informaciju da bi „zatvorenici osumnjičeni za terorizam iz Gvantanama, američkog zatvora na Kubi, mogli kaznu da izdržavaju u Srbiji, odnosno u Posebnom odeljenju Kazneno-popravnog zatvora Zabela u Požarevcu“, novoizgrađenog i visokoobezbeđenog zatvora. Izvor našeg lista iz Vlade Srbije je tada rekao da je ideja bila da se na ovaj način poprave odnosi sa američkom vladom, pa je diplomatskim kanalima upućen vladi SAD na razmatranje. Da se tada zaista razmišljalo o prihvatu zatvorenika iz Gvantanama govori i ideja da se ovaj transfer realizuje nakon što u parlamentu bude usvojen zakon o specijalnom zatvorskom režimu osuđenih za terorizam i organizovani kriminal. Odnosi sa američkom vladom bili su u teškoj krizi još od februara 2008. godine, kada je u nasilju nakon mitinga „Kosovo je Srbija“, zapaljena Ambasada SAD u Beogradu, a oštećeno hrvatsko, nemačko, tursko, kanadsko, belgijsko, britansko, bosansko diplomatsko predstavništvo.

Jednom rečju, informacija „Danasa“ o transferu zatvorenika iz Gvantanama u Srbiju izazvala je senzaciju u javnosti. Osim serije privatnih poziva, što kolega, što ljudi iz državne administracije, koji su govorili da „sam napravio veliku frku“ i tvrdili da me je „neko dobro obmanuo“, tada su to redom javno demantovali svi državni zvaničnici – počev od tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića, portparola Vlade, ministara… Vlada je objavila saopštenje tvrdeći da ni Vlada „nikada nije raspravljala o mogućnosti da zatvorenici iz Gvantanama, američkog zatvora na Kubi, zatvorsku kaznu izdržavaju u Srbiji, odnosno u požarevačkoj „Zabeli“ i da su navodi da „takva mogućnost postoji potpuna dezinformacija“. Dodali su i da „ni pojedinačna ministarstva u Vladi Srbije nisu razmatrala takvu mogućnost“.

U zatvoru Gvantanamo tada se nalazilo 240 zatvorenika, a krajem 2008. godine američki Stejt department zatražio je od stotinak zemalja da na dve godine prime izvestan broj zatvorenika. Sada se pouzdano zna, među njima je bila i Srbija, ali je očito u strahu od burne reakcije javnosti, ta informacija tada odlučno demantovana.

Autor je urednik rubrike Društvo u listu „Danas“