„Nije dovoljno samo dati informaciju. Ali to donosi samo sedam odsto dolazaka na sajt. Da bismo povećali popularnost priče, morali smo još mnogo toga da ubacimo“, rekao je Šiškin na današnjoj konferenciji OEBS „Razvoj medija u digitalnom dobu“ u Beogradu. „Iako muškarci najčešće kreiraju vesti, neophodno je povećati priče koje treba da privuku žensku publiku. Kada smo to uradili, uvideli smo šokantne pomake. Mi smo odlučili takođe da smanjimo broj priča, a da podignemo njihov kvalitet. Prešli smo sa 100 priča nedeljno na 60, ali smo na kraju došli do toga da je kvalitet bio veći.“

Šiškin je dodao da se mislilo da mobilna platforma iziskuje kratke forme.

„Uočili smo da su korisnici zainteresovani i za duži sadržaj. Zatim smo shvatili koliko je bitno i data novinarstvo, odnosno novinarstvo zasnovano na podacima. Imali smo tim dizajnera koji su na dnevnom nivou novinarima pomagali u tehničkom delu. Što se tiče video sadržaja, to deluje zanimljivo i košta puno, ali ne mora da poveća priliv novih korisnika“, dodao je on. „Probali smo i karikature i pokazale su se jako atraktivnim. „

Urednik BBC pomenuo je da je 170 miliona ljudi koristilo platforme BBC. Uskoro uvode još 12 novih jezika, između ostalog i srpski. 

Guido Baumhauer, izvršni direktor distribucije, marketinga i tehnologije Dojče Vele iz Bona rekao je da danas teško reći da li publika treba da juri ili informacije ili zapravo mediji treba da jure publiku.

„Ako nemate dodate vrednosti u sadržaju, publika više neće dolaziti“, kaže Baumhauer. „Nije više dovoljno samo imati vesti, već je morate i dopuniti. Sadržaj je kralj, ali angažman je King Kong. Zaista je neophodno doći do publike i pronaći način kako. Novinari više ne mogu da čekaju da dođe snimatelj i nešto snimi. Moraju oni da uzmu mobilni i snime sami, pa će onda monter ili snimatelj pomoći kasnije u distribuciji.“

Poverenje je tu ključno u svetu lažnih vesti, dodao je on.

„Čak 85 odsto naših korisnika je reklo da je DW kredibilan“, rekao je urednik DW. „Ali, mi smo zatim hteli da vidimo šta je sa ostatkom.“

Kao savet za rad sa javnim medijima Baumhauer kaže da su mnogi možda nezadovoljni njima, ali da je potrebno da se od njih aktivno traži promena.

„Postavljajte konkretne savete javnom servisu. Nemojte ga samo u startu odbaciti“, kaže on.

Kada je u pitanju novo pravilo Fejsbuka koje je uvedeno i u Srbiji, Baumhamer kaže da je pitanje da li su društvene mreže prijatelji ili neprijatelji jer oni praktično uzimaju i generišu vesti od medija.

Mediji u virtuelnoj realnosti

Suzan Dikel iz IntoVR iz Berlina kaže da, kada je počela da se bavi novinarstvom, samo je želela da piše, ali onda je shvatila da su mediji – mnogo više.

“Počela sam da radim sa viirtuelnom realnošću”, kaže Dikel. “Osnovali smo firmu i počeli da radimo video price sa 360 stepeni tehnologijom. To je moguće raditi i sa mobilnim telefonom, više nije toliko teško. Pravili smo izveštaje iz Iraka, napravili smo sjajnu priču o bolnici u Berlinu, ali smo pokrili i referendum u Kataloniji. Tu su i putopisne price, pogotovo na hrvatskom primorju. Utisak je skroz drugačiji nego kada se koristi standardna kamera.”

Ovaj pristup koriste i brojne velike kompanije poput Njujork tajmsa, Vajsa i drugih.

Bertran Pekueri, direktor GEN samita iz Pariza govorio je o tome kako treba da izgleda redakcija 2020. godine, pogotovo male redakcije.

„Inovacije funkcionišu dobro u malim redakcijama“, rekao je Pekueri. „U BBC je organizacija prilično vertikalna, ali u maloj redakciji se odluke mogu donositi na brzinu.Tu je zanimljivo uvesti naplaćivanje vesti putem bit koina. Za mnoge je redakcije je to budućnost. Možda mislimo da je veštačka inteligencija daleko od nas, ali zapravo se već koristi u onlajn medijima da bi se došlo do šire publike.“