Kako zlatna viljuška simbolizuje Stefana Nemanju neki nisu razumeli, dok su drugi objašnjavali da je to vrsta umetničke kritike prema čitavom konceptu oživljavanja srednjovekovne istorije Srbije koji je danas i te kako aktuelan.

Ipak, da kritika nije bila simbolika „zlatne viljuške“ kakva se, po legendi, koristila na srpskom srednjovekovnom dvoru, tvrdi za Danas autor ovog predloga, Jug Cerović, arhitekta koji trenutno radi u Parizu.

– Stefan Nemanja nije toliko poznat po svojim delima koliko po činjenici da je osnovao dinastiju koja je postala oličje srednjovekovne srpske države. Njegov lik i delo su neodvojivi od celokupnog epa srednjovekovne monarhije, te se ne mogu svesti na puko spominjanje jednog prosečnog smrtnika, već spomenik mora prvenstveno nositi simboliku tog razdoblja – smatra Cerović, dodajući da misli da je javnost u Srbiji i te kako umela da prepozna asocijaciju „zlatne viljuške“ na srednjovekovni period.

Cerović ističe da je „zlatna viljuška“ iskreni pokušaj postavljanja našeg društva na mapu sveta, u najlepšem svetlu, i uveren je da bi ovakav spomenik bio privlačan za svetsku javnost kao i turiste.

– Zlatna viljuška bi postala jedinstven i svetski poznat spomenik. Pitajte Korejca ko je izmislio štapiće, i pokrenuće se široka priča o istoriji i običajima istočne Azije. Kada vas Korejac potom upita zašto zlatna viljuška stoji zabodena na gradskom trgu, imaćete priliku za dubinski razgovor o evromediteranskoj kulturi i ulozi našeg naroda u njoj.

Na pitanje zašto se odlučio za ovakav izgled spomenika i odstupio od očekivanog izgleda spomenika nekoj ličnosti – Cerović odgovara pitanjem: „Šta spomenik zapravo treba da obeležava? Neku davno okončanu priču ili pak korenje duha jedne zajednice?“

On smatra da spomenici svojim izgledom i položajem teže da prenesu sećanje, ideju i simboliku.

– Ovaj spomenik ne nameće jedinstveni narativ, on naprotiv podstiče širok dijapazon misli i osećanja. Ko nam brani da budemo avangardni, iskreno prihvatimo svu svoju prošlost i smelo zakoračimo u budućnost – zaključuje ovaj umetnik.

Podsetimo, konkurs za spomen-obeležje Stefanu Nemanji raspisao je Sekretarijat za kulturu Beograda 27. septembra 2017. godine, nakon prethodnih izmena o lokaciji spomenika. Prvobitno je bilo planirano da se spomenik Stefanu Nemanji postavi ispred zgrade Generalštaba na uglu Nemanjine i Ulice kneza Miloša, međutim kasnije je odlučeno da će se ipak naći na Savskom trgu, gde je planirana i izgradnja Srednjovekovnog muzeja Srbije. O konačnom izgledu spomen-obeležja odlučivaće se nakon 2. marta ove godine, kada ističe rok za predaju radova u drugom stepenu konkursa, a izabrani predlog biće predstavljen javnosti 15. marta ove godine. Ukupni nagradni fond za tri najbolja rešenja je 10 miliona dinara, od čega za prvo mesto odlazi šest miliona, druga nagrada je tri, a treća milion dinara.

„Jedva čekam izložbu ostalih radova“

Stručni žiri za izbor izgleda spomenika Stefanu Nemanji 21. decembra 2017. godine doneo je odluku u prvom stepenu konkursa, po kojoj je predlog o spomeniku u obliku zlatne viljuške ispao iz daljeg takmičenja. Autor Jug Cerović ne krije da se na konkurs prijavio sa ciljem da pobedi i da njegovo rešenje bude realizovano, kao i svaki umetnik. Na pitanje da li je razočaran odlukom žirija i šta misli o njihovom radu, Cerović odgovara: „Žiri je uvek u pravu. Jedva čekam izložbu konkursnih radova.“

U žiriju Nikola Selaković, Emir Kusturica, Vesić…

Predsednik žirija za izbor konačnog izgleda spomenika je Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije, a članovi su: akademik Svetomir Basara, vajar, Emir Kusturica, reditelj, prof. Miodrag Živković, vajar, akademik Vladimir Veličković, slikar, Nebojša Đuranović, slikar, prof. dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Milutin Folić, arhitekta, glavni gradski urbanista, i Goran Vesić, gradski menadžer. Zamenica člana žirija je Dragana Palavestra, istoričarka umetnosti, dok je sekretarka žirija Ana Glavički iz Udruženja arhitekata Srbije.