Domaćin, jermenski predsednik Serž Sargsjan, izrazio je nadu „da će nedavni koraci da se masakr prepozna kao genocid, biti od pomoći da se razbije tama od 100 godina poricanja“, prenosi AP. Prema njegovim rečima, 100. godišnjica genocida je postala nova prekretnica u međunarodnoj borbi protiv takvih zločina, koji je tek nedavno u mnogim zemljama prepoznat kao genocid.

„Danas postoji mnogo slučajeva poricanja ljudskih vrednosti i izobličenja istorije, koje podstiču ponavljanje sličnih zločina. Svi smo bili svedoci situacije na Bliskom istoku“, dodao je Sargsjan. On je pozdravio i Jermene u Turskoj koji su na Trgu Taksim u Istanbulu odali počast mrtvima, nazivajući ih „jakim ljudima koji rade važnu stvar za svoju domovinu.“ Sargsjan je rekao da će ljudi u Jermeniji uvek biti uz one koji su patili zbog zločina protiv čovečnosti, dodajući da će beskompromisna borba protiv genocida biti sastavni deo jermenske spoljne politike. Jermenska crkva je juče kanonizovala milion i po ubijenih u masakrima i deportacijama za vreme Prvog svetskog rata.

Ruski predsednik Vladimir Putin u Jerevanu je kazao da se treba zamisliti nad posledicama neofašizma, radikalnog nacionalizma, antisemitizma i rusofobije koji jačaju u nizu zemalja sveta, prenosi radio Sputnjik. „Nažalost, sada u mnogim krajevima sveta diže glavu i neofašizam, na vlast žele da dođu radikalni nacionalisti, jača antisemitizam, svedoci smo i rusofobije“, rekao je ruski lider i ukazao da „pre nego što se bilo šta preduzima u kritički važnim krajevima sveta treba se pre svega zamisliti nad time šta će biti dalje, razmisliti o posledicama“.

Komemoraciji u Jerevanu prisustvovao je i francuski predsednik Fransoa Oland, čija zemlja snažno podržava ideju da se taj pogrom tretira kao genocid. On je predložio zakonsko kažnjavanje za poricanje genocida. Francuska je inače dom prilično velike jermenske zajednice. Među francuskim Jermenima koji su juče bili u Jerevanu bio je i devedesetogodišnji pevač Šarl Aznavur, koji je rođen u Parizu u porodici čiji su brojni članovi bili žrtve masakra. 

Srpski predsednik Tomislav Nikolić u Jerevanu je rekao da je došao da se „u ime srpskog naroda i u ime države Srbije pokloni žrtvama strašne tragedije jermenskog naroda tokom prvog velikog svetskog rata u 20 veku. „Ako iko može da razume i oseti nesreću biblijskih razmera koja se 1915. obrušila na Jermene u Osmanskom carstvu, kao i njene trajne i nezalečive posledice, onda je to srpski narod, onda je to Srbija“, rekao je Nikolić. On je istakao da je Srbija u Prvom svetskom ratu imala procentualno najviše gubitaka od svih zemalja i naroda pogođenih ratom, saopštila je služba za saradnju sa medijima predsednika. Nikolić i predsednik Rusije Vladimir Putin, koji su se u Jerevanu juče sreli šesti put, u dugom i srdačnom razgovoru su razmatrali napredak zajedničkih projekata, saopšteno je iz predsedništva Srbije. Sa predsednikom Francuske Olandom predsednik Nikolić je razgovarao o napretku Srbije na putu evropskih integracija.

Istoričari u 20 zemlja uključujući Rusiju, Francusku i Nemačku, kao i međunarodna tela, među kojima i Evropski parlament smatraju da je nad Jermenima počinjen genocid. Nemački predsednik Joahim Gauk je takođe opisao ubistva kao genocid, uoči jučerašnje rasprave u nemačkom Bundestagu o tom pitanju. Američki predsednik Barak Obama opisao je masakr iz Prvog svetskog rata kao „strašan pokolj“, ali je izbegao termin genocid, zbog razbuktavanja strasti povodom 100. godišnjice. Turska se snažno protivi korišćenju termina genocid da se opiše to ubijanje, jer je bilo mnogo mrtvih na obe strane, što je pogoršalo odnose između Turske i Jermenije. Pri tom Turska tvrdi da je bilo mnogo manje ubijenih od 1,5 miliona.



 

Na liturgiji i turski ministar



Prvi put u istoriji, jedan turski ministar, Volkan Bozkir zadužen za odnose sa EU, prisustvovao je liturgiji posvećenoj žrtvama zločina nad Jermenima. Liturgija je održana u patrijaršiji jermenske Apostolske crkve u Istanbulu. Ankara nikada do sada nije slala zvaničnog predstavnika Vlade. „Duboko poštujemo bol koji su pretrpela naša jermenska braća. I mi, koji smo isto patili u istom periodu, nismo protiv komemoracije poginulima. Iz tog razloga, osećam da mi je dužnost da prisustvujem ovoj liturgiji“, naglasio je Bozkir.