Kijev tvrdi 300 ljudi, Beograd deset puta manje

Ali se procenjuje da ih ima tridesetak, a ne 300, kako to tvrdi ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksander Aleksandrovič, navode za Danas nezvanično izvori iz političkih krugova upućeni u rusko-srpke odnose.

Naši sagovornici navode da iako je u Srbiji već nekoliko godina na snazi zakon o sprečavanju odlaska na inostrane frontove, teško je takvu meru primeniti u praksi.

Ukrajinska bezbednosna služba (SBU) je prošlog meseca objavila prve podatke o Srbima u Vagnaru, ruskoj plaćeničkoj vojsci koja ratuje u Donbasu. Na tom spisku nalaze se šestorica građana Srbije. Kako Danas nezvanično saznaje, „postoji proširen spisak, ali SBU njih objavljuje kada dobije sigurne dokaze za njihovu krivicu“. Najpoznatiji Srbin koji je učestvovao u oružanim sukobima u Ukrajini, kao borac na proruskoj strani je bivši voditelj Radomir Počuča. On se 2016. godine nagodio sa srpskim tužilaštvom da prizna krivicu zbog učešća u sukobu u Ukrajini i za to priznanje dobio kaznu od godinu i po dana zatvora, uslovno na četiri godine.

Ambasador Ukrajine je u nedavnom intervjuu za BIRN rekao da plaćenici iz Srbije koji odlaze u istočnu Ukrajinu tamo mogu da stignu preko Rusije, „prelazeći granicu u regionu Luganska i Donjecka, ili preko Ukrajine u koju se ulazi legalno s vizom na 30 dana“.

Pojedini izvori Danasa navode da se na istoku Ukrajine u proruskim trupama u pojedinim trenucima borilo „od 17 do 40 ljudi“, dok ih trenutno tamo ima oko 25, i da se njihove plate kreću u rasponu od 700 do 800 dolara, „što nije mnogo za ruske prilike, već predstavlja redovnu vojničku platu“. „Građani Srbije koji učestvuju u oružanom sukobu na tom području ne mogu se smatrati plaćenicima, budući da su zarade daleko veće, recimo, u Siriji, gde iznose između 3.000 i 4.000 dolara, već više dobrovoljcima. Istovremeno, gotovo 1.000 Srba angažovano je u Iraku, gde, uglavnom, rade za zapadne agencije, navodno kao obezbeđenje. Velika Britanija je, recimo, pokušala da spreči svoje građane da se bore u Iraku, jer je u jednom trenutku bilo čak 20.000 Britanaca tamo, ali ti pokušaji nisu uspeli“, objašnjavaju naši sagovornici.

Predrag Petrović, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da ljudi koji odlaze na ratišta u inostranstvu, bilo kao borci ili kao plaćenici, imaju jake motive, materijalne ili ideološke.

– Veliki broj ljudi koji su se borili u Ukrajini kasnije su otišli u Siriju. Neki od njih misle da je to način da osiguraju svoju egzistenciju, dok su drugi vođeni ideologijom. Teško je sprečiti odlazak ljudi, uključujući građane Srbije, na strane frontove jer se oni kreću različitim rutama, čije bi otkrivanje zahtevalo dosta obaveštajnog rada i saradnje sa drugim državama. U slučaju boraca koji su odlazili u Siriju situacija je bila donekle lakša, jer su se oni u tu zemlju prebacivali i preko teritorije Turske, a kao motiv su najčešće navodili da idu da studiraju, pa se moglo na fakultetima proveriti da li su njihovi iskazi istiniti. Kada je reč o istoku Ukrajine, mnogi borci odlaze preko Rusije, a Moskva je, kao što je poznato, direktno umešana u pomoć proruskim trupama na istoku Ukrajine, dakle, teško je otkriti ko ide tamo da se bori ako najpre putuje u Rusiju. Prema okvirnim podacima srpskih vlasti, do 70 državljana Srbije se nalazi na istoku Ukrajine. Podatak od 300 ljudi predstavlja za mene iznenađenje, ali niko ne zna tačne cifre, konstatuje Petrović.

Ambasador se vraća 12. novembra

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić najavio je da se ukrajinski ambasador Oleksander Aleksandrovič vraća u Beograd 12. novembra, kao i da će nakon toga razmotriti da Beograd vrati u Kijev ambasadora Radeta Bulatovića. Dačić je ranije negirao tvrdnje da se 300 državljana Srbije bori na strani proruskih snaga na istoku Ukrajine. Rekao je i da nam „nam Ukrajina nije dostavila nikakav spisak od navodnih 300 Srba koji se tamo nalaze“. Podsetimo, Dačić je povukao na konsultacije ambasadora Srbije u Ukrajini Radeta Bulatovića zbog navoda zvaničnog Kijeva o plaćenicima iz Srbije.

„Prijatelji Krima“

Dvojica poslanika SRS Aleksandar Šešelj i Dubravko Bojić, ove sedmice su na Jalti učestvovali u osnivanju međunarodne organizacije „Prijatelji Krima“. Osnivački akt ove međunarodne organizacije usvojen je u palati Levadija usvojen je osnivački akt organizacije i pročitano pismo predsednika Rusije Vladimira Putina. U proteklih nekoliko godina Krim su posećivale i delegacije pojedinih drugih stranaka, uključujući DSS i Dveri.